U Srbiji se, u podnim skladištima, skladište značajne količine žita u rasutom stanju. Najčešći problemi koji nastaju tokom skladištenja žita u ovakvim uslovima su infestacija insektima, koji mogu uzrokovati ozbiljna oštećenja na robi. Kako bi se efikasno zaštitili od ovih šteta, fumigacija je jedina mera koja na najefikasniji način uništava štetočine u masi žita, čime se čuva kvalitet i smanjuje ekonomski gubitak. S obzirom da Detia Degesch fumiganti ne ostavljaju štetne ostatke u tretiranoj robi, to doprinosi sigurnosti hrane, koja može bez opasnosti da se koristi za ishranu.  

Fumigacija žita (pšenice, kukurza, ječma, raži…) u rasutom stanju u podnim skladištima, pod folijom, zahteva precizno planiranje i pripremne radove kako bi se osigurala efikasnost procesa i sigurnost za okolinu.

KLJUČNI KORACI PRIPREME UKLJUČUJU

Pregled objekta

Prvi korak je detaljan pregled skladišta. U objektima slabe građevinske konstrukcije gas nije efikasan jer ne može dovoljno dugo da se održi potrebna koncentracija, pošto se gas gubi kroz trošnu konstrukciju zidova i podova. Prostorija u kojoj se vrši fumigacija ne mora da bude hermetički zatvorena, ali treba otkloniti grube nezaptivenosti. Rupe i pukotine na krovu ili na zidu i nepotrebna vrata, treba zatvoriti. Strogo voditi računa o mogućnosti prokišnjavanja. Prozore treba držati otvorene samo za vreme tretiranja, a zatim dobro zatvoriti. Treba uzeti u obzir eventualne pojave jačeg vetra u toku fumigacije, što može uticati na održavanje potrebne koncentracije gasa u tretiranoj robi.

Izolacija objekta

Objekti u kojima se vrši fumigacija moraju biti prostorno odvojeni od zgrada u kojima rade ili žive ljudi ili u kojima se čuvaju domaće životinje. U suprotnom, susedne prostorije, bilo da dele zajedničke zidove, ili se nalaze ispod ili iznad prostorija skladišta u kojim je vršena fumigacija, treba iseliti za vreme trajanja fumigacije.  

Zaraženost (infestacija) insektima

Potrebno je izvršiti inspekciju žita kako bi se utvrdila vrsta insekata i stepen zaraženosti. Veća zaraženost može zahtevati duži period ekspozicije i/ili više doze fumiganta.

Pregled stanja i vrste robe

Kada žito duže vreme stoji u podnom skladištu i postoje uslovi za nastanak vlage, to može stvoriti grudve i kompaktnije slojeve u pojedinim delovima u koje gas fumiganta (fosfin – PH₃) ne može da prodre efikasno. To može značajno smanjiti efikasnost fumigacije, jer gas neće dostići sve delove mase žita, a štetočine unutar tih grudvi neće biti eliminisane. Uslovi koji mogu dovesti do stvaranja vlažnih mesta su prokišnjavanje, kondenzacija vlage, loša ventilacija… Pored uklanjanja ovih uzročnika nastanka vlage, ako je došlo do formiranja grudvi, veoma je važno (ako uslovi to dozvoljavaju) izvršiti ponovno razmeštanje žita i razbijanje grudvi, kako bi se omogućio bolji prodor fumiganta i ravnomernija distribucija gasa u sve slojeve.

Prilikom fumigacije žita, efikasnost distribucije fumiganta u velikoj meri zavisi od fizičkih karakteristika samog žita, kao što su veličina, gustina i poroznost zrna, kao i prisutnost primesa u žitu. Sve ove karakteristike mogu uticati na brzinu i daljinu prodora gasa kroz masu žita, a samim tim i na efikasnost tretmana. Pšenica je relativno manja i gušča, sa manjim prostorima između zrna, te se gas nešto sporije distribuira kroz masu, a posebno u donjim slojevima koji su kompaktniji i gušći zbog težine gornjih slojeva. Za razliku od pšenice, kukuruz ima veća zrna i šire prostore između zrna, što omogućava lakši prolaz gasa kroz masu, koji može brže i na veća rastojanja da se širi.

Prisutnost primesa, kao što su prljavština, kamenčići, biljni ostaci, prašina i druge nečistoće, može značajno uticati na distribuciju gasa. Primese mogu usporiti i otežati širenje fosfina, stvoriti barijere unutar mase žita, nejednaku strukturu mase žita, što znači da gas neće biti ravnomerno raspoređen.

Da bi se postigla ravnomerna raspodela fumiganta, u ovako ne prečišćenoj robi, biće potrebno koristiti veće doze i/ili produženo vreme ekspozicije kako bi se obezbedilo da gas prodre kroz sve slojeve žita, što povećava ukupne troškove i vreme izlaganja fumigantu.

Visina sloja i površina žita

Visina žitnog sloja do 3 m može bez teškoća da se tretira. Ukoliko je sloj viši, rad je tada otežan i znatno produžen zbog potrebe dodavanja i skidanja nastavka za sondu pri svakom ubodu u masu žita. Ovo je važno zbog vremena trajanja sondiranja, koje treba ograničiti do 2 sata.

Poželjno je da površina žita bude što ravnija, jer je rad tada mnogo lakši i brži, a preparat se ravnomernije raspoređuje. Hodanje po masi žita tokom sondiranja predstavlja pravi fizički izazov, naročito ako je površina valovita sa većim udubljenjima i uzdignućima. Svaki korak postaje naporan jer noge tonu u gustu masu zrna. Radnici su izloženi konstantnom fizičkom naporu, jer pored ubadanja i izvlačenja sonde, potrebna je veća snaga za pomeranje kroz žito i održavanje ravnoteže. S obzirom na težinu takvog kretanja, hodanje postaje sporije i iscrpljujuće, što dodatno komplikuje obavljanje zadatka tokom fumigacije.

Nabavka plastične folije (najlona)

Folija omogućava da se tretira samo određeni deo prostora, konkretno onaj u kojem se nalazi žito. Ostatak skladišta, koji je slobodan prostor, se ne fumigira, tj. za ovaj prostor se može koristiti insekticidno prskanje, koje je efikasno za tretiranje insekata u slobodnom prostoru, na površinama zidova, podova i plafona. Površina fumigiranog žita se pokriva folijom, koja stvara hermetičnu barijeru i pomaže u zadržavanju fumiganta, tj. održavanju visoke koncentracije unutar tretiranog žita, što omogućava efikasnost tretmana. Ovaj ciljano usmereni pristup smanjuje količinu potrebnog fumiganta, time i troškove.

Odabir odgovarajuće folije za pokrivanje tretirane robe je važan. Folija treba da bude dovoljno jaka i gusta da spreči “curenje” fumiganta. Čvrsta folija smanjuje rizik od probijanja ili oštećenja tokom postavljanja, a i omogućuje ponovnu upotrebu ako se pažljivo rukuje sa njom. Najčešće se koristi polietilenska folija, debljine 150-200 mikrona, bez oštećenja i rupa. Potrebno je da folija bude barem 10-20% veća od površine koja se pokriva, kako bi se omogućilo pravilno zaptivanje i pokrivanje ivica, kao i međusobno preklapanje folija na mestima nastavljanja, ako jedna širina folije nije dovoljna za celokupnu površinu. Ako skladište ima specifične oblike (uglove, prepreke), potrebno je da folija bude dovoljno duga da se može precizno postaviti, što može značiti i dodatne dimenzije.

Obračunavanje doze i količine fumiganta

Da bi se znalo koliko je potrebno preparata za uspešnu fumigaciju, mora se prethodno saznati tačna količina žita koja se tretira. Zatim je potrebno uzeti u obzir uslove temperature, vrstu insekata i stepen infestacije, vrstu i stanje robe koja se fumigira, kao i stanje objekta u kome je smeštena roba (objašnjeno u gornjem delu teksta). Npr. fumiganti deluju brže pri višoj temperaturi (+25⁰C i više), te se mogu koristiti manje doze. Međutim, pri temperaturi od +15⁰C i eventualno nižoj, moraju se primeniti maksimalno navedene doze preparata po toni žita (prema uputstvu proizvođača i preporuci struke). Takođe, kod fumigacije pod folijom uslovi hermetizacije nisu idealni, što može uticati na efikasnost tretmana. U praksi, povećanje doze može biti ključno za kompenzaciju gubitaka u efikasnosti koje prouzrokuje nesavršena hermetizacija. Obračunata i pripremljena količina fumiganata mora se upotrebiti tokom fumigacije.

Broj radnika za izvođenje fumigacije

Prema količini žita koje se tretira, visini sloja žita (da li je preko 3 m), količini preparata i broju uboda, određuje se potreban broj radnika i sondi, jer od toga zavisi da li će se tretiranje žita izvršiti u određenom vremenu – ne duže od 2 sata. Obično je u praksi jedan radnik zadužen za donošenje punih a odnošenje praznih boca preparata. Iz iskustva je poznato da dva radnika mogu za jedan sat da tretiraju oko 200 tona žita. Na osnovu svega ovoga određuje se broj radnika, tako da se tretiranje završi u što kraćem roku. Bezbednije je angaživati veći broj radnika nego produžiti njihovo zadržavanje u objektu pod gasom. Ukoliko se utvrdi da se tretiranje žita neće završi za 2 sata, tada se površina žita pokriva uporedo sa stavljanjem preparata u žito, a indikatorskom opremom se određuje kada se moraju staviti gas-maske (zaštitna oprema disajnih puteva).

Kod svake fumigacije, uvek treba da rade najmanje dva radnika zajedno, ako se u toku fumigiranja desi bilo kakva nezgoda jednom od njih.

Oprema

Gas-maske i filteri treba da budu pripremljeni i dostupni u radnoj okolini, pre nego što se počne sa primenom fumiganta. Pre svake upotrebe, gas-maska treba da se proveri i osigura da je u dobrom stanju, sa adekvatnim funkcionalnim filterom. Svaki filter ima određeni vek trajanja u toku koga može da služi kao efikasna zaštita, ali samo do određene koncentracije. Kako je teško voditi tačnu evidenciju o dužini korišćenja filtera, daleko je bezbednije ako se za svaku fumigaciju, posebno većeg obima, koristi novi filter i posle toga izbaci iz upotrebe. Vrednost jednog filtera je vrlo mala i beznačajna u odnosu na rizik koji bi mogao da nastane u slučaju njegove neispravnosti.

Tretiranje se vrši pomoću specijalnih metalnih sondi, koje na prednjem kraju imaju kosi pokretni zatvarač.

Poslednje provere

Pre početka fumigacije proveriti kako će se nakon završetka ekspozicije obaviti provetravanja.

Neposredno pre početka fumigacije, proveriti još jednom ima li u prostoriji ljudi i domaćih životinja.

Pripremiti oznake i natpise upozorenja i ključeve za zaključavanje podnog skladišta.

SONDIRANJE

Otvaranje boca Phostoxina ili Gastoxina se izvodi na slobodnom prostoru i posle prethodnog provetravanja, unose se u prostoriju (obično je jedan radnik zadužen za donošenje punih i odnošenje praznih boca).

Da bi postigli ravnomernu raspodelu fumiganta u žitu koje se tretira i osigurali potpunu pokrivenost zapremine sa odgovarajućom dozom fosfina, potrebno je uzeti u obzir nekoliko faktora, uključujući pravilnu raspodelu preparata po vertikali i horizontali.

Kako organizovati raspodelu preparata?

Preparat:

Delicia Gastoxin 56 GE tablete

Tableta je težine 3 g i oslobađa 1 g fosfina (PH₃ gasa).

Doza preparata:

15 g preparata, tj. 5 g fosfina po jednoj toni žita.

To znači da je potrebno postaviti 5 tableta po jednoj toni žita.

Raspodela tableta po vertikali i horizontali

Primer:

Tretira se 200 t pšenice, koja zauzima približno 260 m³ prostora, prosečna visina sloja 2 m i dimenzije površine 12 m x 11 m.

Za ovu količinu robe treba primeniti 200 t x 5 tableta = 1.000 tableta (3 kg).  

Vertikalna raspodela:

3 tablete na 2 m visine, na rastojanju od 60 cm.

Prva tableta na visini oko 40 cm, druga na visini oko100 cm i treća na visini oko 160 cm.

Horizontalna raspodela:

Za primenu imamo ukupno 1.000 tableta, a po vertikali postavljamo 3 tablete. Dakle, broj vertikala biće 1.000 podeljeno sa 3 = 333 vertikala, tj. uboda sondom.

Rastojanje između vertikala po osnovici izračunavamo na sledeći način:

Površina osnovice je 12 m x 11 m = 132 m², a imamo 333 vertikale. Rasporedićemo ove vertikale po površini, pa ćemo izračunati površinu koju svaka vertikala zauzima:

Površina po vertikali 132 m² podeljeno sa 333 = 0,396 m².

Rastojanje između vertikala po osnovici biće kvadratni koren od ove površine:

Kvadratni koren od 0,396 m² je = 0,628 m = 62,8 cm.

Ovo znači da je, za naš primer, rastojanje između dva uboda sonde po dužini i širini površine, na 60-65 cm. Radnici koji vrše sondiranje i koji su raspoređeni u liniji, treba da budu na međusobnom  rastojanju od 1,8 – 2 m. Prvi ubod je na samom mestu početnog stajanja, drugi ubod je levo od sebe za 90 stepeni na rastojanju od 60-65 cm i treći je desno od sebe za 90 stepeni na rastojanju od 60-65 cm. Pravi se iskorak napred od 60-65 cm, i ponavlja ceo prethodni postupak.

Ovavakav raspored fumiganta omogućava optimalnu pokrivenost prostora, sigurno i ravnomerno širenje fumiganta, i za određeno vreme ispunjava sav tretirani prostor na osnovu zakona o mešanju gasova.

Ovo je teorijski primer koji treba da pokaže postupak za određivanje raspodele preparata, a prilagođava se u zavisnosti od zadate situacije na terenu.

Ekspozicija

Vreme ekspozicije, odnosno vreme tokom kojeg je roba izložena dejstvu fumiganta, zavisi od nekoliko faktora koji utiču na efikasnost tretmana. Najvažniji faktori koji određuju koliko će dana trajati izlaganje fumigantu su temperatura i vlažnost, vrsta i stanje robe, količina primesa, vrsta štetočina i stepen infestacije, koncentracija fosfina i hermetičnost tretiranog prostora.

Temperatura direktno utiče na brzinu razlaganja fumiganta i oslobađanje fosfina. Takođe, na višim temperaturama fosfin se širi brže i aktivnost insekata je veća (što utiče na njihovo disanje). Sa svakim povećanjem temperature za 10°C, brzina širenja se može udvostručiti. Niže temperature usporavaju ove procese te će biti potrebno više vremena za efikasnu fumigaciju.

Minimalni period izlaganja tretirane robe dejstvu preparata pri optimalnoj relativnoj vlažnosti vazduha 60 – 70%, a u zavisnosti od temperature iznosi:

Vlažnost u vazduhu i u zrnu – utiče na brzinu i efikasnost fumigacije fosfinom. Optimalna relativna vlažnost vazduha za proces fumigacije obično se kreće između 60% i 70%. Vlažnost unutar ovog opsega pomaže u efikasnom oslobađanju fosfina iz fumiganta i obezbeđuje njegovu maksimalnu efikasnost u suzbijanju štetočina, dok niža vlažnost može usporiti proces, čineći fumigaciju manje efikasnom. Optimalna vlažnost žita može poboljšati difuziju fosfina kroz masu i ubrzati proces fumigacije, ali previše vlage može smanjiti efikasnost fumigacije, stvarajući uslove koji pogoduju razgradnji fosfina ili stvaranju plesni. S druge strane, niska vlažnost žita može usporiti širenje fosfina kroz masu i smanjiti njegov domet, što dovodi do dužeg vremena potrebnog za postizanje efikasnih rezultata. Obično se preporuke za fumigaciju daju za vlagu koju roba normalno sadrži u sebi 12 do 15%.

Različite vrste žita imaju različite fizičke osobine (veličina i oblik zrna, gustina, poroznost i vlažnost). Vrste žita sa krupnijim zrnom mogu omogućiti brži prolaz fumiganta. Zrna koja su sklonija zbijanju mogu otežati širenje fosfina. Obično su to veća i teža zrna (kao pšenica i raž), starija zrna (koja su izgubila vlagu i elastičnost) i oštećena zrna (slomljena ili nagnječena).

Količina primesa u žitu igra značajnu ulogu u efikasnosti fumigacije fosfinom i može uticati na brzinu i ravnomernost širenja gasa, kao i na potrebnu dužinu ekspozicije. Veće količine primesa mogu stvoriti prepreke za difuziju fosfina kroz žito, povećati potrebu za većim dozama fosfina, produžiti vreme potrebno za postizanje efikasnih rezultata i smanjiti ukupnu efikasnost tretmana. Da bi fumigacija bila efikasna, poželjno je imati što manje primesa u žitu ili obezbediti dodatnu dozu fosfina i produženo vreme ekspozicije.

Količina fumiganta i koncentracija fosfina direktno utiču na vreme ekspozicije. Viša koncentracija gasa obezbeđuju bržu i efikasniju fumigaciju, dok niske koncentracije mogu zahtevati produženo vreme ekspozicije kako bi se osigurala potpuna eliminacija štetočina. Pravilno balansiranje količine fumiganta i koncentracije fosfina ključ je za postizanje efikasne i brze fumigacije.

Uticaji vrste insekata, njihovih razvojnih stadijuma, broja generacija i stepena infestacije na vreme ekspozicije su značajni. Različiti insekti reaguju na fumigante na različite načine, a različite faze njihovog razvoja mogu takođe uticati na to kako i koliko dugo će biti potrebna izloženost fosfinu da bi ih efikasno eliminisali.  

Jaja insekata često pružaju veću otpornost na fumigante, jer čvrsta jajčana ovojnica može ograničiti prodiranje fosfina. Takođe, jaja insekata koja se polažu unutar zrna, nisu direktno izložena gasu zbog zatvaranja otvora zrna kroz koji su položena, što predstavlja specifičan izazov u kontroli ovih štetočina. Na efikasnost fumigacije i uništavanje jajašaca u zrnu utiče i poroznost zrna, koja se odnosi na količinu i strukturu mikroskopskih pora (ili praznina) unutar zrna koje omogućavaju prolazak gasova i tečnosti. Zrno sa većom poroznošću omogućava lakši prolazak fosfina, čime se povećava šansa da gas dopre do unutrašnjosti zrna, gde se jaja insekata često nalaze. Na poroznost zrna utiču vrsta žita, veličina i oblik zrna, vlaga zrna i čvrstina spoljašnjeg sloja – perikarpa. Zbog ovoga je često potrebno primeniti veće koncentracije fumiganta i duže vreme ekspozicije, kako bi se osigurala potpuna eliminacija insekata u svim fazama njihovog života, uključujući i jaja.

Veći stepen infestacije, kao i prisustvo više generacija insekata, takođe mogu zahtevati produženo vreme ekspozicije i veću koncentraciju fosfina za postizanje efikasnosti.

Pravilno postavljanje plastične folije i prekrivanje tretirane robe, kao i solidno stanje podnog skladišta pomaže u održavanju visoke koncentracije fosfina unutar tretiranog žita, što omogućava efikasnost tretmana. U suprotnim uslovima, kada hermetičnost prostora nije optimalna, potrebno je produžiti vreme izlaganja i povećati koncentraciju gasa kako bi se postigao sličan efekat.

Fumigacija se mora pažljivo planirati i sprovoditi u skladu sa propisima kako bi se osigurala efikasnost. Da bi se postigao optimalan rezultat, potrebno je prilagoditi količinu fosfina i vreme ekspozicije specifično za svaku situaciju, u zavisnosti od svih gore navedenih faktora.

Zaključavanje, obezbeđivanje i obeležavanje objekta

Skladište ili prostor u kojem se vrši fumigacija mora biti zaključan tako da ni jedna neovlašćena osoba ne može ući u objekt. Obezbediti čuvara koji je u pripravnosti da reaguje, spreči i obavesti nadležne ako dođe do bilo kakvih problema ili odstupanja od sigurnosnih procedura. Na svakom ulazu u skladište postavljaju se vidne oznake i natpisi upozorenja o opasnosti i zabrani ulaska.

Provetravanje

Posle isteka predviđenog perioda dejstva gasa (ekspozicije), pristupa se provetravanju objekta i proizvoda. Radnici obavezno nose gas-maske. Najpre se otvaraju sva moguća vrata bez ulaženja u objekat. Posle toga se uključuju u rad ventilatori, ukoliko su bili postavljeni pre puštanja gasa. Tek posle isteka najmanje 30 minuta, radnici sa gas-maskama ulaze u objekat, otvoraju prozore i druge otvore za ventilaciju radi bržeg provetravanja i uklanjaju postavljene najlone. Pri tome ne smeju dugo da se zadržavaju unutar objekta. Radnici se u toku pauza povlače iz blizine zgrade. U toku provetravanja, dok je objekat otvoren, na glavnom ulazu treba da stoji čuvar i da sprečava prilaz bilo kome. Preporučuje se da objekat bude ventiliran barem 24 – 48 sati, zavisno od specifičnih uslova objekta, kao što su:

Veličina objekta – veći prostori mogu zahtevati duži period provetravanja da bi se efikasno odstranili svi gasovi.

Sistem ventilacije – ako objekat ima dobar sistem za prirodnu ventilaciju, ventilacija će biti efikasnija i trajaće kraće. U slučajevima gde se koriste mehanički ventilacioni sistemi, period ventilacije može biti kraći, ali još uvek je važno osigurati da svi delovi objekta budu dobro provetreni.

Vlažnost i temperatura – Viša temperatura i niža vlažnost mogu ubrzati disperziju fumiganta, dok niže temperature i veća vlažnost mogu usporiti proces.

Provera provetravanja

Kada istekne potreban period vremena za provetravanje, vrši se provera zaostale količine gasa u objektu pomoću detektora za gas, pre nego što se dozvoli normalno nastvaljanje poslova u njemu. Uklanjaju se oznake upozorenja.

Prednosti fumigacije:

1. Maksimalna efikasnost protiv svih skladišnih štetočina (insekata, grinja, glodara), bez obzira u kojem se razvojnom stadijumu nalaze.
2. Fumiganti prodiru i na najnepristupačnija mesta.
3. Ova metoda daje najbrže rezultate u suzbijanju štetočina.
4. Nema pomeranja proizvoda i drugih dodatnih operacija.
5. Gas fosfin se ne jedini sa organskim i neorganskim materijama. Ne prlja, ne utiče na miris, ukus, teksturu, klijavost,… tretirane robe.
6. Kratka karenca – 2 dana nakon provetravanja tretirana roba je spremna za dalju upotrebu.
7. Bez premca u zaštita zdravlja potrošača.
8. Najmanji rizik od potrebe ponovnog tretiranja, što smanjuje troškove zaštite.