Predžetvena priprema praznih skladišta (silosa, podnog skladišta, magacina, hangara…) za prijem nove robe je jedna od najvažnijih mera koju treba sprovoditi u sklopu prevencije i zaštite uskladištenog žita i ključni je korak da se obezbedi bezbednost i kvalitet ulazne robe. Pravilna predžetvena priprema pomaže da se smanji rizik od infestacije štetočina, kontaminacije i problema sa vlagom tokom skladištenja.
Ovo su osnovni koraci u pripremi praznog skladišta za prijem novog žita:
- Građevinsko-tehničke popravke skladišnih prostorija (objekata)
- Mehaničko čišćenje praznih skladišta od ostataka prozvoda, otpadaka i prašine
- Fumigacija neutrošene količine starog žita
- Vlažna dezinsekcija ili fumigacija praznih skladišnih prostora
GRAĐEVINSKO-TEHNIČKE POPRAVKE SKLADIŠNIH PROSTORIJA (OBJEKATA)
Pred novu žetvu se vrše potrebne građevinske popravke skladišta. Ovim popravkama treba ukloniti razne pukotine i rupe na podovima, zidovima, u uglovima i na stubovima u koje upadaju male količine proizvoda koje omugućavaju štetočinama nesmetan razvoj, te su stalna opasnost za novu infestaciju žita. Pažnju treba pokloniti i stanju u kojem se nalaze vrata, prozori, razni tehnički uređaji, krov, itd. Popravkom i zatvaranjem svih otvora onemogućava se ili otežava prodor štetočina, vode ili zagađivača u takve objekte. Popravkom mreža na prozorima i ventilacionim otvorima sprečava se ulazak ptica. Popravkom krova i prozora sprečava se prodor vode u toku kišnih dana i kvašenje proizvoda. Skladišne prostorije treba da budu suve. Izolacija od vlage je izuzetno važna. Pojava vlage i povećanje vlažnosti prozvoda uvek dovode do kvarenja žita u kojem se istovremeno stvara mogućnost za razviće i razmnožavanje mikroorganizama i štetočina, za intenzivniju životnu aktivnost zrna i za samozagrejavanje proizvoda.
Takođe, obavezno treba pregledati svu opremu za rukovanje žitom, kao što su transporteri, elevatori i drugo, pre upotrebe. Uveriti se da su u dobrom radnom stanju kako bi se sprečile bilo kakve smetnje tokom procesa prijema žita.
MEHANIČKO ČIŠĆENJE PRAZNIH SKLADIŠTA OD OSTATAKA PROZVODA, OTPADAKA I PRAŠINE
Temeljno čišćenje celog skladišta (zidova, podova, plafona i drugih skladišnih struktura) bitan je korak u pripremi skladišta za prijem novog žita. Ovaj proces podrazumeva korišćenje različite mehaničke opreme i alata za uklanjanje ostataka prozvoda, otpada i prašine, koje su jedan od prvih izvora odakle štetočine napadaju nove proizvode.
Prvo je potrebno ukoloniti sve preostale rasute ostatke od prethodnih žita ili drugih proizvoda. Pomoću četki, metli i industrijskih usisivača, izvršiti čišćenje podova, zidova, uglova i teško dostupnih mesta u skladištu, čime se uklanjaju prašina i manje čestice koje su ostale nakon uklanjanja masivnog materijala.
U slučaju tvrdokornih mrlja i ostataka, naročito na zidovima i podovima gde se mogu nakupiti lepljivi ostaci ili plesni, mogu se upotrebiti voda i blaga odobrena sredstva za čišćenje, ribanje i pranje zahvaćenih površina, kao i sredstva za dezinfekciju da bi se obezbedilo higijensko okruženje. Mašina za pranje pod pritiskom se može koristiti, ali zahteva pažljiviji pristup kako bi se izbeglo stvaranje prekomerne vlage.
Prašina i ostaci se mogu akumulirati na plafonu i krovnoj konstrukciji, kao i u ventilacionom sistemu skladišta. Koristeći produžene četke i dodatke za usisavnje, kao i motorne duvače za izduvanjanje, potrebno je očistiti i ove oblasti.
Opremu za rukovanje žitom, kao što su elevatori, transporteri i drugo, obavezno očistiti od ostataka žita. Zaostali otpaci u kanalima transportera, glavama elevatora i dr., nagomilavaju se tokom cele godine i na njima se štetočine zadržavaju jer su van svakodnevne pažnje, a odatle preko transportera se šire dalje. To je najčešće jedan od prvih izvora odakle štetočine napadaju nove proizvode.
Celokupni otpadni materijal i ostatke prikupljene tokom čišćenja neophodno je propisno odložiti, uništiti ili tretirati pesticidima. U protivnom, štetočine, kojih po pravilu uvek ima u njima, vraćaju se ponovo u skladišta.
FUMIGACIJA NEUTROŠENE KOLIČINE STAROG ŽITA
Manje ili veće količine neutrošenog proizvoda iz prethodne žetve treba po pravilu smatrati napadnute štetočinama i ne treba ih mešati sa proizvodima nove žetve. Zaostale količine starog proizvoda treba premestiti u posebnu prostoriju ili ćeliju, a ako to nije moguće iz tehničkih razloga, onda ih treba obavezno fumigirati. Premešteno staro žito ako je moguće treba utrošiti što pre (žitarsko-mlinarska preduzueća). Ako te zalihe ne mogu biti brzo prerađene, potrebno ih je fumigirati. Fumigacija starog žita sprečava širenje štetočina na nove zalihe, što osigurava da novi uskladišteni proizvodi ostanu bezbedni. Ovim se smanjuje rizik od gubitaka, pomaže u očuvanju kvaliteta i bezbednosti proizvoda, kao i u produžavanju roka trajanja žita u skladištu.
VLAŽNA DEZINSEKCIJA ILI FUMIGACIJA PRAZNIH SKLADIŠNIH PROSTORA
Dezinsekcija praznih skladišnih prostora je neophodan proces za eliminaciju ili kontrolu štetočina koje mogu biti prisutne i koje mogu potencijalno zaraziti novo uskladišteno zrno. Njen cilj je da se iz skladišta eliminišu zaostali insekti posle čišćenja, takozvana „rezidualna“ populacija na raznim skrovitim mestima nedostupnim za čišćenje. Ova populacija predstavlja najveću opasnost za nove proizvode.
Neophodno je odabrati insekticide koji su odobreni za upotrebu u skladištenju žitarica, efikasni su protiv skladišnih štetočina i koji su bezbedni za upotrebu u objektima za skladištenje hrane.
Metode primene insekticida u skladištima žitarica su:
- fumigacija,
- prskanje,
- zamagljivanje.
FUMIGACIJA
podrazumeva upotrebu insekticida koji deluju u obliku gasa. Fumiganti dospevaju i do najskrovitijih i najnepristupačnijih mesta, a samim tim i do štetočina, i kao takvi su najefikasniji i najsigurniji u suzbijanju skladišnih štetočina. Za fumigaciju je neophodan zatvoren prostor koji pruža uslove da se potrebna koncentracije gasa održi određeni vremenski period. Tokom perioda ekspozicije, 3 do 10 dana u zavisnosti od vrste fumiganta, temperature i vlažnosti vazduha, tretirano skladište je zatvoreno i nedostupno za ljudsku aktivnost. Zbog delovanja u obliku gasa, teško je fumigirati samo jedan deo prostora bez da se cela zapremina ne izloži fumigantu, što može povećati troškove procesa. Iako se fumigacija praznih skladišta ponekad smatra skupljom merom, dugoročno gledano, ona je isplativa, jer efikasnost fumigacije osigurava da skladište ostane sigurno za čuvanje robe, sprečavajući moguće gubitke i oštećenja, te donosi uštedu na duži rok.
Fumigacija praznih silosnih ćelija korišćenjem Detia Gas-Ex-B traka
Zaostali insekti u praznim silosnim ćelijama predstavljaju značajan rizik za kontaminaciju i oštećenje novih proizvoda. Ovi insekti lako preživljavaju u praznim silosnim ćelijama između prethodnih i novih ulaza robe, gde se hrane preostalim zrnima ili organskim materijama. Njihovo prisustvo može dovesti do širenja kontaminacije, te u nedostatku odgovarajuće dezinsekicje može izazvati štete i ekonomske gubitke.
Za fumigaciju praznih silosnih ćelija se koriste Detia Gas-Ex-B trake. Trake se lako postavljaju unutar silosnih ćelija i ne zahtevaju složene operacije. Brzo se i lako uklanjaju. Postavljaju se tako što se vezuju za rešetku centralnog otvora na vrhu silosne ćelije, pomoću kanapa se spuštaju i ravnomerno raspoređuju po celoj visini silosne ćelije. Ovim se obezbeđuje optimalna distribucija, tj. brzo i ravnomerno širenje gasa, čime je svaka zona u zapremini silosa adekvatno tretirana, i ključna je za postizanje rezultata.
Fumigacija transportnih puteva u silosu,
kao što su redleri i elevatori, predstavlja važan korak za suzbijanje insekata koji naseljavaju ove delove silosa i preko kojih se šire na druge oblasti, čime ugrožavaju celokupnu sigurnost i kvalitet skladištenih proizvoda. Transportni putevi u silosu, zbog svog specifičnog dizajna i uloge, su područja koja su teško dostupna za čišćenje i u kojima se nakupljaju insekti, jer pružaju povoljne uslove za njihovo razmnožavanje i širenje. Fumigacija ovih puteva ima ključnu ulogu u preventivnom održavanju i zaštiti celokupnog silosa. Fumigant se postavlja u redlere i elevatore, a zatim se kroz ove sisteme gas širi na sve delove koji mogu biti zaraženi insektima. Pre nego što se započne fumigacija, potrebno je osigurati da su svi transportni putevi potpuno zatvoreni i da gas ne može lako da pobegne iz sistema. Fumigant se unosi u redlere ili elevatore kroz poklopce na zateznim glavama redlera, glavama elevatora (elevatorske jame) ili druge ulaze. Na osnovu veličine i vrste sistema, fumigant se dozira u odgovarajućim količinama, kako bi se postigao željeni efekat. Nakon što je fumigacija završena, potrebno je ventilirati transportne puteve kako bi se uklonili svi ostaci fumiganta, puštanjem sistema u pogon na prazno.
Kada istekne potreban period vremena za provetravanje, vrši se provera zaostale količine gasa u objektu pomoću detektora za gas, pre nego što se dozvoli normalno nastvaljanje poslova u njemu. Uklanjaju se oznake upozorenja.
Vlažna dezinsekcija:
Prskanje praznih skladišta je jedan od najčešćih načina vlažne dezinsekcije. Mera se sprovodi prskanjem unutrašnjih površina skladišnog prostora, leđnom motornom prskalicom, insekticidima u obliku emulzije ili suspenzije. Koriste se kontaktni insekticidi koji su izričito namenjeni za primenu u skladištima.
Zamagljivanje se obavlja pomoću generatora aerosoli za hladno i termalno zamagljivanje, čime se stvaraju sitne kapljice između 5 i 50 mikrona (μm). Ove kapljice su dovoljno sitne da mogu da se šire u prostorijama, pokrivajući široku površinu i dosežući i teže dostupna mesta. Kapljice ne smeju biti previše krupne da bi se ne bi brzo taložile, čime se izbegava prekomerno taloženje, a ni previše sitne, jer brže ispavaraju i mogu izgubiti svoju efikasnost.
Vreme izvođenja predžetvene pripreme
Ukoliko se koristi insekticidi sa kontaktnim dejstvom (vlažna dezinsekcija), tretiranje praznih skladišta treba da se obavi znatno ranije pre nove žetve. Insekti treba da kroz duži vremenski period, minimum 2 nedelje, budu izloženi kontaktu sa insekticidom u toku kretanja preko unutrašnjih površina radi traženja hrane. Jedino ako se koriste fumiganti, ovaj posao može efikasno da se obavi samo na oko nedelju dana pre žetve.
Značaj predžetvene pripreme praznih skladišta ogleda se u stvaranju sigurnog, organizovanog i higijenskog okruženja koje omogućava optimalno skladištenje nove robe i zaštitu od potencijalnih rizika poput infestacija, kontaminacije i drugih oštećenja. Samo stručno i blagovremeno izvođenje svih navedenih mera može dovesti do zadovoljavajuće zaštite uskladištenih poljoprivrednih proizvoda.