MALI BRAŠNAR (Tribolium confusum)

Opis

Odrastao insekt je kestenjasto-smeđe boje. Dužina tela je oko 3-4 mm, širine oko 1,2 mm. Telo je spljošteno. Vratni štit je jednako širok kao i pokrilca, koja su izbrazdana sa redovima tačkastih udubljenja. Članci pipaka imaju 11 članaka koji se postepeno šire prema vrhu. Larva prvog stupnja je dužine oko 1 mm, dok je odrasla larva duga oko 5-6 mm, žućkasto bele boje, sa dva izražena uglasta izraštaja na poslednjem trbušnom segmentu. Lutka je ispočetka bela, dok kasnije postaje žuta.

Biologija

Odrasli insekti žive do godinu dana. Ženka je veoma plodna i polaže od 300 do 950 jaja. U normalnim uslovima ima dve generacije godišnje. U uslovima povišene temperature (u mašinama mlina i sl.) celokupno razviće se svodi na 25-30 dana, tada ima 4-6 generacija godišnje. Na temperaturi od 70C, preživi do 21 dan. Stadijum jajeta traje oko 4 dana na temperaturi oko 350C, a oko 30 dana na 180C. Razvoj larve u zavisnosti od temperature i relativne vlage vazduha traje od 20 do 98 dana.

Rasprostranjenost

Rasporstranjen je u svim delovima sveta. U hladnijim klimatskim uslovima ograničen je na topla skladišta. Njegova rasporstranjenost, porast populacije, a sa time i štetnost, ograničava nesposobnost da u skladišima i ostalim građevianama prezimi uslove kada temperatura padne na 00C ili nešto više.

Značaj

Mali brašnar je jedna od najraširenijih štetočina u mlinovima, pekarama, pivarama i skladištima. Napada brašno, mekinje, sve vrsta žita, pasulj, grašak, suvo voće, čokoladu, uljarice i stočnu hranu. Larva i imago su sekundarne štetočine, napadaju lomljena, oštećena zrna za vreme žetve ili oštećena primarnim štetočinama. Sposoban je da ošteti i zdrava zrna, ali sa 12,5% vlage i više. Najpre oštećuju i pojedu klicu, a nakon toga i ostale delove, pa i celo zrno. Svojim ekskudatima zagađuje proizvode, koji im menjaju miris i boju. Često dolazi do ispoljavanja kanibalizma. Larva i imaga hrana se sopstevnim jajima i lutkama. Ova pojava ograničava porast gustine populacije na malom prostoru.

Srodne vrste

Kestenjasti brašnar (Tribolium castaneum) – za razliku od malog brašnara, češće je u silosima i skladištima. Napada cela neoštećena zrna žita, sa sadržajem vlage iznad 13%. Naročito je čest na uskladištenom suncokretu. Po izgledu je veoma sličan sa malim brašnarem, sa kojim se neznatno razlikuju po pipcima. U toku leta može da napušta skladišta i da se zadržava izvan njih. Na ovu karakteristiku štetočine treba obratiti pažnju, prilikom fumigacije. Naime, nakon završene akcije, kestenjasti brašnari mogu da se vrate u skladište.

Mali crni brašnar (Tribolium madens)
Destruktorni brašnar (Tribolium destructor)

Ova dva brašnara su crna, odnosno tamno-kestenjasta, bez sjaja. Pipci su crvenkasti. T. destructor pretežno je zastupljen po mlinovima i pekarama. Oba ova insekta su veličine oko 5 mm.

Punktirani brašnar (Palorus ratzeburgi)

Sličan je sa vrstama iz reda Tribolium. Dužine oko 3 mm, sjajno crvenkastosmeđ. Oči su primetne. Glava, vratni štit i pokrioci, sitno su istačkani. Razviće je slično kao kod malog brašnara.

Rogati brašnar (Gnatocerus cornutus)

Veličine do 5,5 mm, ima dve generacije godišnje, crvenkastosmeđe boje. Gornje vilice (mandibule) su jake, proširene i liče na rogove. Potiče iz tropskih krajeva, napada najviše žita i stočnu hranu. Sklon je kanibalizmu pa to utiče na ograničenje njegove populacije.

VELIKI BRAŠNAR (Tenebrio molitor)

Opis

Odrasli insekti su smolasto crne boje sa metalnim odsjajem, a na trbušnoj strani su svetiliji. Telo je spljošteno i izduženo, dužine 12-17 mm. Glava je uža od vratnog šitita.

Vratni štit je širi nego duži, sa istaknutim bočnim ivicama, koje su uglasto ka napred produžene. Glava i vratni štit su sa tačkastim udubljenjima. Pokrioca su zaobljena, širine kao i vratni štit, sa uzdužnim redovima finih tačkastih udubljenja. Pipci imaju 11 članaka, od kojih je treći najduži.

Jaja su ovalnog oblika, dužine 1,8 mm, mlečno bela. Često su zalepljena za hranljivi produkt, te ih teško odvojiti.

Larve su sjano žute i črvrste, dužine 27-30 mm, imaju 3 para nogu, i često ih pogrešno zovu „brašneni crvi“. Liče na larve žičnjaka.

Biologija

Odlasli insekti se pojavljuju krajem proleća i početkom leta, žive 2-3 meseca. Ženka polaže oko 250 jaja na proizvode kojima se hrani ili u pukotine dasaka, poda i druga skrivena mesta.

Ima jednu generaciju godišnje. U zavisnosti od temperature, vlage i dostupnosti hrane, razviće larve može da traje i do godinu dana (i do 20 stupnjeva larvi).

Larve mogu mesecima da izdrže bez hrane. Kao odrasle prelaze u stadijum lutke u komorici napravljenoj od čestica hrane. Optimalna temperature za razvoj je 250C. I celokupno razviće može da traje 12 do 20 meseci.

Rasprostranjenost

Rasprostranjen je širom sveta, ali ga nema u tropskim predelima. Kod nas je rasprostranjen u celoj zemlji. Redovno je zastupljen u mlinovima i skladištima brašna, ponekad i u skladištima žita, ali se može naći i u prirodi pod korom drveća. Izbegava svetlost, voli tamnija mesta. Češće se nalazi u starijim objektima.

Značaj

Uprkos širokom rasprostranjenju, a naročito u mlinovima, ne pričinjava velike štete. Populacije su uglavnom malobrojne, dok masovnije mogu da se jave pri uslovima velike vlažnosti u prostorijama.

Takođe, u većem broju ih nalazimo u i skladištima sa otpacima brašna i polomljenog zrna, što upućuje na potrebu izvođenja raznih preventivnih mera zaštite, posebno higijenskih mera.

Štetu uzrokuju larve. Radije napadaju brašno i prerađevine od žita, mada napadaju i zrno. Hrane se i krompirom, mesom, telom mrtvih insekata, suvim konzerviranim mlekom i drugim.

Velike štete nanose drvenim delovima mlina u koje se zavlači radi čaurenja. Takođe, štetu čine i na ambalaži.

Svojim izmetima i presvlakama onečišćavaju brašno i druge proizvode i čine ih nepogodnim za upotrebu.

ŽITNI ŽIŽAK (Sitophilus granarius)

Opis

Odrasli insekti su tamnokestenjaste do skoro crne boje i umereno su sjajni. Telo je valjkastog oblika, dužine od 3-4,5 mm. Glava je produžena u rilicu na kojoj se nalaze prelomljeni glavičasti pipci. Vratni štit se sužava prema napred, veoma je dug, skoro kao pokrioca i grubo je istačkan. Ova udubljenja, poređana u uzdužne redove nalaze se i na pokriocima. Zadnja su mu krila zakržljala, te ne može da leti, tako da se najčešće prenosi u skladišta sa žitom, ambalažom i transportnim sredstvima.

Jaja su kruškolikog oblika, dužine oko 0,5 mm, mlečnobele boje sa slabim sjajem.

Larve su beličastožute sa kestenjastom glavom, savijene u polukrug, naborane i bez nogu. Veličine su oko 3,6 mm.

Biologija

Oplođena ženka polaže 100-300 jaja, pojedinačno u unutrašnjost zrna pšenice, ječma , raži, ovsa. Jaja polaže samo u zdrava i neoštećana zrna.

Rilicom izbuši hodnik u zrnu u koji polaže samo jedno jaje, potom ispusti lepljivu materiju, koja očvrsne na vazduhu, tako da se to mesto više ne može primetiti (tzv. „skriveni napad“). Zatvoreni otvor može da se otkrije bojenjem zrna žita fuksinom ili gencijan violetom. Polaganje jaja u toplim prostorijama može da se obavlja preko cele godine, a u običnim skladištima prekida se tokom zime.

Larve se hrane u unutrašnjosti zrna njegovom sadržinom. Larva ostaje u zrnu i u njemu se preobrazi u lutku. Larveno razviće zavisno od temperature traje 20-60 dana.

Odrasli insekti napuštaju zrno posle 2-4 dana, dok ne očvrsnu, i to kroz kružni otvor koji probuše svojom rilicom.

Veoma su otporni prema visokim temperaturama i uginjavaju tek na 600C. Takođe su otporni i prema niskim temperaturama, odrasli insekti podnose -10C, dok uginjavaju na -170C koju podnose do 5 sati. Prezimljavaju kao imago.

Za celokupno razviće, u zavisnosti od uslova, potrebno je 20 -130 dana (na temperaturi oko 270C potrebno je 29-34 dana), tako da može da ima nekoliko generacija godišnje. Žive 10-20 meseci.

Rasprostranjenost

Rasprostranjen je širom sveta i nanosi velike štete u skladištima žita. Živi i razvija se isključivo unutar zatvorenog prostora, tipična je skladišna štetočina i ne živi u slobodnoj prirodi. Odrasli insekti vole umerene i tople prostorije, beže od svetlosti skrivajući se u unutrašnjosti zrna žita ili u razne pukotine skladišta.

Značaj

Žitni žižak je primarna štetočina koja se hrani neoštećenim zrnima. Najčešće napada pšenicu, zatim ječam, raž, kukuruz, pirinač i zob. Napada još testetninu, keks, kesten, žir. Odrasli insekti se hrane, ali se ne razmnožava u mekinjama, grizu i brašnu.

U testenini se nalaze žišci bez ulaznih otvora. Zapravo, brašno od koga se pravi testenina sadržalo je jaja žitnog žiška. Kako je temperatura sušenja testenina idealna za razvoj žitnog žiška, to se insekat razvija u njoj.

Kod žita napadnutog žišcima povećava se temperatura za 10-150C, pored toga dolazi i do vlaženja žita. Tako žišci stvaraju sebi idealno stanište za brzo razmnožavanje, ali i za razvoj drugih štetočina i gljivica, a kod velikih žarišta i do stvrdnjavanja robe.

Šteta koju nanose žišci nije samo u tome što larva pojede 50-70% zrna, a kod semenskog žita uništi klijavost, nego i zbog toga što žišci i njihove larve sadrže alkaloid koji može da izazove trovanje, ako se jače napadnuto žito upotrebljava za preradu u ishrani ljudi i stoke.

PIRINČANI ŽIŽAK (Sitophilus oryzae)

Opis

Odrasli insekti su crvenkastosmeđi do crni, bez sjaja. Veoma su slični žitnom žišku, samo su nešto manji, dužine oko 3 mm. Razlikuju se i po nešto kraćem i fino istačkanom vratnom štitu, kao i po dvema svetlosmeđim mrljama na svakom pokriocu, jedna pri osnovi a druga pri vrhu. Ispod pokrioca se nalaze opnasta krila, tako da može da leti.

Jaja, larve i lutke su slične istim razvojnim stadijumima žitnog žižka.

Biologija

Po načinu života sličan je žitnom žižku. Ženka polaže jaja na isti način, samo što može položiti i u izlomljena, oštećena zrna žita. Ako žito stoji u skladištu duže vreme, a ne preduzimaju se mere suzbijanja, naglo dolazi do povećanja broja pirinčanog žižka, naravno ako su i drugi uslovi povoljni.

Tokom života ženka položi 300-500 jaja, u toku jednog dana i do 10 komada. Godišnje ima 3-5 generacija, i odrasli insekti žive 3-6 meseci.

Za njegov razvoj potrebna je nešto viša temperatura nego za razvoj žitnog. Optimalna temperatura za razviće je 30-320C, a optimalna vlaga u zrnu 13,5-14%, pri kojima je njegovo razviće najkraće i traje do 24 dana.

U toplijim krajevima pirinčani žižak može da prezimi u polju (u strništu), a ne samo u skladištu.

Rasprostranjenost

Rasprostranjen je širom sveta. Posle Drugog svetskog rata brzo se proširio i odomaćio kod nas. Nalazi se u istim objektima kao i žitni žižak.

U velikim skladištima i silosima nalazimo ga u većem broju nego žitnog žižka, zbog viših temperatura žita u takvim skladištima.

U toplijim regionima do napada dolazi još u polju, pre žetve, jer pirinčani žižak može da leti iz skladišta u polje tokom letnjih meseci. Iako ova pojava u našim uslovima nije zapažena, ona nije isključena.

Značaj

Predstavlja značajnu opasnost za uskladištena žita. Prvenstveno napada pirinač, ali se može naći i na svim ostalim žitima. Takođe napada i heljdu, grašak, pasulj, duvan, brašno i prerađevine od brašna. Isti broj pirinčanih žižaka napravi znatno manje štete od istog broja žitnih i kukuruznih žižaka. Ali zbog brzog razmnožavanja u povoljnim uslovima šteta može biti velika. Infestacije dovode do gubitka težine, smanjenog kvaliteta zrna i smanjene nutritivne vrednosti, a podstiče i rast plesni i proizvodnju mikotoksina u napadnutim žitima.

KUKURUZNI ŽIŽAK (Sitophilus zeamais)

Opis

Veoma je sličan pirinčanom žižku i od njega se teško razlikuje, jedino po građi polnog aparata. Najčešće je nešto krupniji od pirinčanog žižka, oko 4,5 mm (2,5 do 4,9 mm), što naročito zavisi od vrste hrane i uslova za život.

Biologija

Po načinu života i životnom ciklusu veoma je sličan pirinčanom žižku. Razmnožavanje je mu je daleko veće pri ishrani kukuruzom nego pšenicom.

U povoljnim uslovima temperature i vlažnosti, i dostupnosti hrane, ciklus od jajeta do odrasle jedinke može trajati oko 3 do 4 nedelje.

Može da leti.

Rasprostranjenost

Poreklom je iz Centralne Amerike, ali se proširio na skoro sve delove sveta zbog međunarodne trgovine žitima.

Značajna je štetočina u tropskim i suptropskim regionima, gde uspeva u toplim i vlažnim uslovima.

Takođe, se nalazi u umerenim regionima, ali je češći u skladištima gde su temperature više. U SAD, Japanu i Rusiji napada kukuruz, pšenicu i ječam na poljima i to kada se žito nalazi u voštanom zrenju.

U Japanu može da prezimi u prirodi. Najčešće napada sorte koje imaju mekanije zrno, od tvrdunaca.

Značaj

Jedan je od značajnijih štetočina uskladištenih žita, posebno kukuruza, i njihovih prerađevina.

Infestacije dovode do smanjenog kvaliteta zrna, smanjene nutritivne vrednosti i gubitka težine.

Oštećena zrna postaju podložnija razvoju plesni i proizvodnji mikotoksina, koji predstavljaju zdravstveni rizik za ljude i životinje.

RĐASTI ŽITAR (Laemophloeus ferrugineus)

Opis

Odrasli insekti su crvenkastosmeđi, spljoštenog tela, dužine do 2 mm. Ima duge pipke koji prelaze polovinu dužine tela. Pokrioca su dva puta duža nego šira, istačkana i izbrazdana finim linijama, i ispod njih se nalaze membranozna krila, te mogu da lete. Kod nas ni u najtoplijim mesecima ne lete. Vratni štit je sužen prema glavi i pokriocima.

Jaja su beličasta, cilindrična, providna i dužine 0,6 mm.

Larve su beličaste, sa žućkastom glavom i zadnjim trbušnim segmentom. Imaju tri para kratkih nogu, i na kraju tela, na analnom segmentu, imaju dva smeđa trnasta izraštaja.Dužine su do 4 mm.

Biologija

Ženka za vreme svog života položi do 400 jaja u pukotine zrna ili u brašno. Larve se skoro uvek nalaze na klici zrna žita.

Pod optimalnim uslovima za vlage, temperature i hrane razvoj traje oko 36 dana (temperatura 25-300C, relativna vlažnost vazduha 80%). Ako nema ovih uslova, razvoj može da traje i do 75 dana.

U slučaju nepovoljnih uslova života dolazi do pojave kanibalizma, lemofleus se hrani svojim larvama i jajima. U povoljnim uslovima štetočina može da ima nekoliko generacija godišnje.

Rasprostranjenost

Spada među najrasprostranjenijim štetočinama u skladištu, i može se naći u gotovo svim delovima sveta.

Po brojnosti i zastupljenosti, u našim skladištima, često dolazi iza žižaka i surinamskog brašnara. U prirodi se odrasli insekti mogu naći i pod korom drveća.

Značaj

Spada u grupu sekundarnih štetočina skladišta. Prvenstveno napada žita u skladištima, naročito pšenicu koja ima veći procenat izlomljenih zrna.

Često se pojavljuje u brašnu i raznim proizvodima od brašna, a ponekad i na suvom voću i povrću.

Može da se hrani i semenom uljarica. Ako je sadržaj vlage u uskladištenom žitu visok, lemofleus se može pojaviti masovno, naročito kada je povišena i temperatura žita.

Štetu nanosi svojim hranjenjem i ubušavanjem u robu, smanjujući njen kvalitet i zagađujući je svojim izmetom i delovima tela, posebno kod pojave visoke brojnosti.

Infestacije takođe mogu rezultirati razvojem plesni i drugih mikroorganizama zbog povećanog sadržaja vlage uzrokovanog aktivnostima insekata.

RIZOPERTA (Rhisopertha dominica)

Opis

Odrasli insekti su sjajnosmeđi, valjkastog tela, veličine 2,5 do 3 mm. Glava je podvučena, te je skoro potpuno pokrivena vratnim štitom, tako da ne može da se vidi odozgo. Prednja ivica vratnog štita je zaobljena i nazubljena. Ima se utisak da su tačkasta udubljenja na vratnom štitu koncentrična, dok su na pokriocima u redovima. Ispod pokrioca se nalaze opnasta krila, pa može da leti. Tri poslednja članka pipaka su testerasto nazubljena i veća od ostalih. Ima veoma jake vilice, kojima može da seče drvo i razni drugi trvdi materijal. Kreće se gibanjem i zato je zovu dominikanski brašnar.

Jaja su beličasta, kasnije postaju žuta, kruškolikog oblika i dužine oko 0,5 mm.

Larve su beličaste, blago savijene, pokrivene finim smeđim dlačicama, sa tri para nogu. Glava je smeđa sa jako izraženim vilicama. Dužine su oko 3 mm.

Biologija

U periodu do mesec i po dana ženka položi do 500 jaja van zrna, obično u brazdice zrna. Larve se pile posle 5-25 dana, ubušuju se i dalje razvijaju u zrnu, gde se preobraze u lutku.

Larva izgrize celu unutrašnjost zrna, tako da ostane samo pokožica. Ako je temperatura od 28 do 340C celokupni razvoj traje oko 25 dana. Ima dve generacije u toku godine.

Rizoperta u našim uslovima, naročito u zagrejanim skladištima lako prezimljava. Odrasli mogu da lete i prelaze iz skladišta u skladište.

Rasprostranjenost

Rasprostranjen je širom sveta, naročito u tropskom i suptropskom području. Trgovinom se širi u sve veće luke. Kod nas je nađen na mnogim mestima i u velikom broju, i to naročito u skladištima žita koja se nalaze u sastavu mlinova.

Značaj

U našoj zemlji ima veliki ekonomski značaj. Odrasli i larve napadaju sve vrste žita, proso, pasulj, pa i kožu. Može da se razvija u brašnu. Opasnost od ove štetočine je utoliko veća što napada i suve proizvode sa niskom vlažnošću.

Najbolje se i najbrojnije razvija na pšenici. Hraneći se unutrašnjošću zrna žita, uzrokuje gubitak težine i kontaminaciju svojim mrtvim delovima tela i izmetom, smanjujući kvalitet, nutritivnu i tržišnu vrednost robe.

U nekim skladištima rizoperta predstavlja opasniju štetočinu od žižaka. Uskladištena žita, a i samo skladište dobijaju karakterističan otužan miris na med, koji ne može lako da se otkloni pranjem, a ni nekom drugom tehnološkom metodom.

SURINAMSKI BRAŠNAR (Oryzaephilus surinamensis)

Opis

Odrasli insekti su spljoštenog i izduženog tela, tamno-smeđe boje. Dužine 2,5 do 3,5 mm. Na vratnom štitu sa svake strane ima po šest testerastih izraštaja, a sa gorne strane se nalaze dve šire i plitke brazde.

Pokrioca su pokrivena finim maljama i na njima se nalaze uzdužna tačkasta udubljenja, a prednji uglovi su im pravi. Donja krila su dobro razvijena, koja im u našim uslovima ne služe za letenje.

Jaja su beličasta, izdužena i sjajna, dužine oko 0,8 mm i širine oko 0,25 mm.

Tek ispiljene larve su dužine oko 0,9 mm i beličaste boje, dok starenjem postaju žukaste i na leđima dobijaju smeđe pege.

Odrasla larva ima smeđu glavu, dobro razvijene noge i izražene pipke, i dužine su do 4 mm.

Biologija

Ženka prosečno položi oko 200 jaja u pukotine skladišta, u ostatke hrane, u izlomljena zrna žita ili u brašno.

Godišnje može da ima dve do sedam generacija, zavisno od uslova u skladištu. Obično jedna ženka položi 6-8 jaja dnevno, pojedinačno ili u manjim grupicama.

Larve se ispile posle 3-17 dana, zavisno od temperature i vlage. Odrasle larve od ostatka hrane i sakupljenih zrna izgrađuju kokon, u kome se preobraze u lutku, koja se obično nalazi u pukotinama zidova i dasaka i drugim skrivenim mestima.

U povoljnim uslovima životni ciklus traje do 40 dana, i isključivo se odvija u zatvorenom prostoru.

Imago prosečno živi godinu dana. Prezimljava kao larva i odrasli insekt. Ne podnosi niske temperature i nisku relativnu vlažnost vazduha, te uginjava na temperaturama oko -40C i vlažnosti vazduha ispod 50%.

Rasprostranjenost

Rasprostranjen je širom sveta i poznat je kao štetočina uskladištenih proizvoda. Živi po skladištima žita i mlinovima. U našim skladištima redovno se pojavljuje sa žišcima i drugim brašnarima.

Značaj

Spada u sekundarne štetočine, jer se larve, kao i odrasli insekti, hrane otpacima, slomljenim i nagriženim zrnima.

Pored žita i brašna napada još i razne vrste testenina, biskvite, dvopek, suvo voće i povrće. Naročito je štetan za semensku robu, jer uništava klijavost.

Ulazi u dobro zatvorenu i zapakovanu robu. Mlade larve se teško uočavaju u brašnu.

MAURITANSKI BRAŠNAR (Tenebroides mauritanicus)

Opis

Odrasli insekti su spljoštenog izduženog tela, sjajno crne boje. Sa donje strane su crvenkasto smeđi, a iste boje su im i noge i pipci. Dužine su do 11 mm. Vratni štit je srcolik, jasno odvojen od pokrioca, sa zaobljenom donjom ivicom, dok se sa gornje strane nalaze dve izbočine. Trbušni deo je spojen preko jednog suženog članka sa grudima, po čemu se lako prepoznaju. Na pokriocima imaju uzdužne brazde sa sitnim tačkastim udubljenjima. Pipci se sastoje od 11 članaka, koji se proširuju prema vrhu. Pokrioca su spojena, formirajući zaštitnu školjku preko tela, što sprečava da imaju funkcionalna krila.

Jaja su cilindrična, mlečno bela, dužine 1 do 1,5 mm.

Larve su beličastosive boje, sa crnom glavom, tri para žućkastih nogu. Na prvom grudnom segmentu nalazi se plukružni štit crne boje, rascepljen po sredine, a na drugom i trećem segmentu nalaze se po dve male okrugle crne hitinizirane pločice. Zadnji članak tela je crne boje i završava se sa dva analna izraštaja. Na larvama se nalaze retke duge dlake, koje su često pokrivene brašnom. Odrasle lave su dužine do 20 mm.

Biologija

Ženka u povoljnim uslovima (na temperaturama oko 250C), u periodu od dva meseca, može da položi do 1200 jaja, po nekoliko komada u grupicama, u brašno ili u druga hraniva kojima se hrani, kao i u razne pukotine, na skrovita mesta u magacinima i mlinovima.

Larve se u povoljnim uslovima ispile iz jaja za 10-15 dana, a njihov razvoj može da traje i do 10 meseci u zavisnosti od uslova sredine. Odrasle larve ubušuju se u drvo ili neki drugi materijal praveći hodnike, gde od ostataka hrane izgrade lutkinu kolevku u kojoj se preobraze u lutku. Prezimljava u stadijumu larve ili odraslog insekta. Odrasli žive do 2 godine. U normalnim klimatskim uslovima ima samo jednu generaciju godišnje.

Rasprostranjenost

Rasprostranjen je širom sveta, posebno u tropskom i suptropskom području. Nalazimo ga u mlinovima i skladištima. Naročito se nalazi u drvenim mlinovima i skladištima ispod dasaka zidova i poda, ali i na drugim skrivenim mestima, jer beže od svetlosti.

U mlinovima se nalaze u mlinskim mašinama, naročito u mlinskim sitima. U modernim pneumatskim mlinovima sve ga je manje zbog jakog strujanja vazduha. Nalazi se i u prirodi pod korom drveća.

Značaj

Pored uskladištenog žita, mauritanski brašnar napada i brašno, mekinje, keks, testeninu, stočnu hranu i dr. Odrasli se hrane na sličan način kao i njihove larve. Naročito je štetan po semensku robu jer uništava klicu.

Tražeći pogodno mesto za izgradnju lutkine komore, nanosi štete na drvenim delovima mlinskih postrojenja, kao i na svilena sita koja mogu da progrizu. Štetnost je izražena i kroz uništavanja ambalaže od papira, jute, platna, drveta itd., čime stvaraju mogućnost za ulazak i drugih štetočina.

TROGODERMA (Trogoderma granarium)

Opis

Odrasli insekti su izduženo ovalnog tela, tamnosmeđe do crne boje, pokriveni žućkastim maljicama, sa karakteristično išaranim pokriocima. Dužine su 1,5 do 2,5 mm. Ženka je znatno veća od mužijaka. Pipci su kratki, nazubljeni i završavaju se proširenim člancima.
Jaja su bele boje, dužine oko 0,8 mm, širine oko 0,2 mm. Jedan kraj im se završava sa dlačicama koje formiraju resu.
Larve su svetlosmeđe boje sa tamnijim pločicama na segmentima. Na telu se nalaze dlačice, a na kraju čuperak dugih dlaka, kojim se pomaže prilikom kretanja. Dužina odrasle larve je od 4 do 6 mm.

Biologija

Trogoderma ima i do 10 generacija u toku godine. Ženka polaže do 125 jaja iz kojih se izleglu larve za 5 do 16 dana u optimalnim uslovima. Larveni razvoj zavisi od temperature i kvaliteta hrane i u optimalnim uslovima traje do 26 dana, dok mogu da izdrže bez hrane i više meseci. Larve se presvlače 4 do 7 puta, i ostavljaju svoje košuljice na površini napadnutog proizvoda. Mlade larve ne mogu da oštete zdravo zrno i hrane se otpacima i izlomljenim zrnima. Tek larve u četvrtom stadijumu presvlačenja napadaju zdrava zrna i ubušuju se u njih. Kada prelaze u lutke to čine unutar košuljice poslednjeg presvlačenja. Potpuni razvojni period za trogodermu na + 320C traje mesec dana, dok na + 250C traje 2 meseca.

Rasprostranjenost

Štetočina je tropskih i suptropskih područija, poreklom iz Indije. Trgovinom je preneta gotovo po celom svetu. Nije zvanično zabeležena kod nas, mada je registrovana u Austriji, Italiji i Mađarskoj. Trogoderma kod nas za sada spada u karantinske štetočine. Kod nas je zapažena u uveženim uljanim pogačama, ali se nije proširila. Mora se obratiti pažnja prilikom uvoza žita i prerađevina od žita, kao i uljanih pogača iz zemalja gde je ova štetočina registrovana.

Značaj

Predstavlja jednu od najopasnijih skladišnih štetočina. Pod povoljnim uslovima u skladištu veoma se brzo razmnožava i nanosi velike štete. Mlade larve se hrane biljnim ostacima ili oštećenim zrnima u skladištima. Kasnije napadaju i zdrava zrna i izgrizu celu njegovu unutrašnjost, tako da ostane samo spoljna opna. U jednom zrnu pšenice može da se nađe veći broj larvi. Odrasli insekti nisu štetni, jer se ne hrane, žive 10-tak dana. Napada sve vrste žita i njihove prerađevine (brašno, skrob, prekrupa, mekinje, ječemni slad, kukuruzne i ovsene pahuljice, makarone, keks…). Takođe napada soju, pasulj, grašak, seme lana, suncokreta, deteline, lucerke, sačme i pogače ovih biljnih vrsta, kao i jezgra orašastog voća.

ŽIŽAK PASULJA (Acanthoscelides obtectus)

Opis

Odrasli insekti su izduženo ovalnog tela, tamnosmeđe boje sa svetlim mrljama na pokriocima, Pokrioca su im kraća od tela, tako da im viri kraj trbuha. Telo je dužine 3 do 5 mm i obraslo je gustim kratkim dlačicama.

Larve su beličasto žućkaste boje. Ispočetka imaju noge i pokrivene su dlakama, a posle prvog presvlačenja gube noge. Odrasle larve su duge oko 4 mm.

Biologija

Žižak pasulja nije isključivo skladišna štetočina, već se javlja i u slobodnoj prirodi. Prva generacija se razvija u skladištu i traje oko 60 dana. Druga, letnja generacija razvija se u prirodi i traje oko 50 dana. Ženka polaže jaja na nešto zrelije mahune pasulja. Larve tek što su se ispilile, ubuše se u zrna pasulja i u njima provedu čitav razvoj. Sa zrnom pasulja žižak dospeva u skladište gde nastavlja sa razmnožavanjem. Treća generacija se razvija u skladištima i traje od 80 do 230 dana. Žižak pasulja ima kod nas 3 generacije. Ženka polaže 50 do 100 jaja na uskladišteni pasulj. Larva prodire u zrno, i u jednom zrnu se može naći i do 20 larvi.

Na temperaturi ispod 150C žižak pasulja prestaje da polaže jaja, a temperatura od – 100C ga ubija za nekoliko sati.

Rasprostranjenost

Žižak pasulja živi u skladištima, kao i u slobodnoj prirodi. Potiče iz tropskih i subtropskih područija, a trgovinom je prenet po celom svetu.

Značaj

Indikator napada pasulja ove štetočine je otvor na zrnu. Žižak pasulja pored pasulja napada seme grahorice i lupine, zatim sočiva, graška i boba. Napadnuta zrna gube na klijavosti, težini i kvalitetu. Oštećenja mogu dovesti i do razvoja plesni i kvarenja uskladištenih proizvoda. Veoma zaražen pasulj se ne sme davati ljudima i stoci za hranu, jer može izazvati želučane i crevne probleme.

Srodna vrsta
Žižak graška (Bruchus pisorum)

SLANINAR (Dermestes lardarius)

Opis

Odrasli insekti su izduženo ovalnog tela, crne boje sa širokom žućkastom šarom sa crnim mrljama, postavljenom popreko pri osnovi pokrioca. Zadnji deo pokrioca je crn. Na vratnom štitu ima nekoliko manjih svetlih pega. Pipci su glavičasti. Dužina tela iznosi oko 8 mm.

Jaja su sjajno bele boje, izduženog oblika, duga 2-3 mm.
Odrasla larva je dužine do 15 mm, pokrivena crvenkasto smeđim dlačicama, a na kraju trbušnog dela ima dva trnolika izraštaja upravljena koso naviše.

Biologija

Ženka polaže jaja u grupicama 5-10 komada i tokom života položi do 200 jaja. Jaja polaže na hranu kojom će se kasnije hraniti larve, na tamna i zaklonjena mesta. Period polaganja jaja traje i do dva meseca.

Larve se pile posle 4-17 dana i odmah počinju sa ishranom. Presvlače se 6-8 puta. Razvoj larve traje 30-40 dana, a stadijum lutke 10-14 dana.

Dužina celog ciklusa razvoja varira u zavisnosti od temperature, vlage i dostupnosti hrane. Imago živi oko godinu dana.

Rasprostranjenost

Slaninar živi u celom svetu, pa i kod nas. Sreće se u skladištima i kuhinjama, ali i u prirodi, gde živi ispod kore drveća.

Značaj

Napada proizvode životinjskog porekla, u prvom redu suvo meso, slaninu, suvu ribu, insekte u zbirkama, čaure svilene bube, perije, vunu…

Slaninari su poznati po tome što se hrane proteinima i keratinom, i kao štetočine, mogu naneti veliku štetu različitim predmetima i materijalima koji sadrže ove supstance. Oštećuju krzno i kožu.

Sirova koža koju napadnu nije više za upotrebu, u potpunosti je izbuše. Larve prave štete ishranom i izmetom. U mlinovima pravi štetu izgrizajući svilu na sitima.

Brašno, kao i keks zagađuju izmetom koji izbacuju u nizovima. Ne prave štete na proizvodima biljnog porekla. U skladištima se hrani uginulim insektima.

BUBA HLEBA (Stegobium paniceum)

Opis

Odrasli insekti su izduženo ovalnog tela, crvenkasto smeđe boje, dužine 2-3,5 mm. Vratni štit, čija je prednja ivica izbočena, pokriva glavu. Na glavi, vratnom štitu i pokriocima nalaze se fina tačkasta udubljenja, koja su na pokriocima raspoređena u brazdice. Telo je pokriveno i finim maljama.

Jaja su dužine 0,35 mm, mlečno bele boje.

Larve su zdepaste, malo svijene, beličaste boje sa smeđom glavom i snažnim vilicama. Kada se izlegnu duge su oko 0,5 mm, dok su odrasle dugačke 5 mm. Sa leđne strane su pokrivene dlačicama, imaju 3 para nogu, ali se pomažu pri kretanju i zadnjim delom tela.

Biologija

Ženka polaže do 100 jaja u gomilicama. Larve se pile, u optimalnim uslovima temperature i vlage, posle 9 dana. Presvlače se 5-6 puta u toku razvoja. Odrasle larve prave od čestica hrane kokon u kome se preobraze u lutku. Celokupno razviće, zavisno od uslova sredine traje od 70 do 200 dana. Ima 2-3 generacije godišnje.

Rasprostranjenost

Rasprostranjena je širom sveta, iako potiče iz tropskih predela. Živi u najraznovrsnijim skladištima, a najčešće se sreće u magacinima lekovitog bilja.

Značaj

Napada hranu biljnog i životinjskog porekla: suvi hleb, biskvit, testetine, lekovito bilje, žita, prekrupu, brašno, kakao, duvan, papir, knjige, suvo meso, kožu, vunu, plutu, suvo voće, orašaste polodove…

Napadnuti materijal se lako raspoznaje po okruglastim otvorima na njegovoj površini, dok u proizvodu buši hodnike. Može da probuši papirnu ambalažu, pa pored toga što sama napada pakovane proizvode, otvara put i drugim štetočinama. Takođe, svojim izmetom vrše kontaminaciju proizvoda.

MUZEJSKA BUBA (Anthrenus museorum)

Opis

Odrasli insekti su izduženo ovalno konveksnog tela, obično dužine oko 2 do 3 milimetra. Telo je gusto pokriveno razno obojenim i simitrično raspoređenim ljuspicama Karakteriše ih šaren izgled, sa crnim i belim prugama, tačkama i šarama na svom telu. Ova šara je zapravo zaštitna mimikrija. Glava je uvučena pod vratni štit i malo se vidi sa gornje strane. Sa donje prednje strane vratnog štita ima karakteristične šupljine, u koje u stanju mirovanja uvlače pipke. Pipci su kratki, sa proširenim segmentima na samom vrhu.

Jaja su obično beličasta i eliptičnog oblika, veličine manje od 1 mm, obično nevidljiva golim okom, smeštena unutar pukotina ili nabora materijala na kojem su položena.

Larve su cilindričnog tela koje se sužava na oba kraja. Odrasle larve su dužine 4-5,5 mm, pokrivene su naizmenično kratkim i dugim dlakama.

Biologija

Odrasle jedinke se pojavljuju u proleće u prirodi i mogu se naći na cvetovima biljaka, gde se hrane polenom. Ženke se vraćaju u skloništa i polažu od 30-100 jaja u blizini hrane. Posle 8-54 dana, zavisno od uslova sredine, ispiljuju se larve. Razvoj larvi traje 6-8 meseci. Imago živi prosečno oko mesec dana.

Rasprostranjenost

Ima ih u celom svetu, pa i kod nas. Odrasli insekti se pojavljuju u proleće u slobodnoj prirodi, a kada se završi oplodnja ženki vraćaju se u stanove, muzeje, biblioteke, skladišta, mlinove i mešaone stočne hrane.

Značaj

Napadaju kožu, dlaku, krzno, vunu, perje, suvu ribu, insekte po zbirkama, preparirane eksponate, kao i biljne proizvode u skladištima, silosima i mlinovima. Njihova prisutnost i aktivnost mogu uzrokovati oštećenje i uništavanje vrednih muzejskih eksponata, zbog čega je kontrola ovih larvi od suštinskog značaja za očuvanje kulturnih i prirodnih vrednosti.

NEKROBIJA (Necrobia rufipes)

Opis

Odrasli insekti su metalno plavo-zelenkaste boje, dužine tela 4 do 7 mm. Noge i osnova pipaka su crveno-žučkasti. Poslednja tri članka pipaka su proširena u obliku glavice. Telo je pokriveno retkim i kratkim dlačicama. Pokrioca su istačkana u pravilnim redovima.

Jaja su izuzetno mala i obično imaju dužinu od oko 0,5 do 1 mm. Ona su ovalnog oblika i često su transparentna ili providna, što ih čini teškim za uočavanje, posebno ako su položena na svetle ili svetlo obojene površine.

Larve su sivkastosmeđe, obrasle dlačicama, glava i prvi segment su crvenkastožućkasti, dok je poslednji segment tamnosmeđ sa dva izraštaja. Odrasle larve su dužine oko 10 mm.

Biologija

Ženka u zavisnosti od uslova može da položi oko 300 jaja. Jaja se polažu u okolini u kojoj je dostupna hrana.

Dužina inkubacije jaja varira, ali obično traje oko 1-2 nedelje.

Dužina larvenog stadijuma, stadijuma lutke, kao i životni vek odraslih jedinki obično traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci pojedinačno za svaki stadijum u zavisnosti od uslova sredine.

Pri otpimalnim uslovima temperature i hrane, i ako je uz to vlažnost vrlo visoka, celokupni razvoj traje 30-40 dana.

Rasprostranjenost

Potiče iz tropskih predela, ali je trgovinom raširena širom sveta.

U hladnijim krajevima zadržava se samo u zagrejanim prostorijama. Kod nas se nalazi u toplijim skladištima na suvim smokvama i šljivama.

Živi i u slobodnoj prirodi na leševima.

Značaj

Ova štetočina se hrani različitim organskim materijalima. Njeni izvori hrane uključuju: suvo voće, mleko u prahu, jaja u prahu, koštano i riblje brašno, kikiriki, suhomesnate proizvode.

U napadnutim proizvodima polaže jaja, larva buši hodnike, a prouzrokuje i kontaminaciju hrane.

Larve se hrane i jajima, larvama i lutkama drugih insekata, a u nedostatku hrane i svojim. Sama ambalaža ne zaštićuje proizvode, jer ulazi kroz vrlo male otvore, koje pravi sama ili kroz već postojeće.

Često se nalazi u mrtvim životinjama (te zbog toga može da bude prenosilac raznih zaraznih bolesti), izmetu ptica, odbačenim prehrambenim proizvodima i drugim mestima gde se razvija truljenje materije. Poznata je po svojoj ulozi u razlaganju organske materije.

BUBA DUVANA (Lasioderma serricorne)

Opis

Odrasli insekt je izduženo ovalnog oblika, žućkasto crvenkaste boje, dužine tela 2 do 4 mm. Telo je pokriveno dlačicama pepeljaste boje. Glava je okrenuta na dole, uvučena ispod prednjih grudi, sa jako nazubljenim mandibulama (donja vilica). Pipci imaju 11 testerastih članaka. Vratni štit je u osnovi širine pokrioca, dok je ka napred sužen i zaobljen.

Jaja su ovalnog oblika, mlečne boje, dužine oko 0,3 – 0,5 mm. Pred piljenje jaja postaju tamna.

Larva je savijenog tela, žućkastobela sa smeđom glavom i gustim žućkasto smeđim dlačicama po čitavom telu, dužine do 5 mm, sa 3 para kratkih nogu.

Biologija

Ženka u zavisnosti od uslova može da položi do 100 jaja, koja lepljivom materijom pričvrsti za supstrat na kome živi. Za polaganje jaja temperatura mora da bude veća od 200C. Polaganje jaja je pojedinačno ili u grupama bez nekog reda. Na duvanu ženka polaže jaja po nervaturi lišća, ili po ivicama ako je lišće savijeno.

Na cigaretama polaže jaja na otvorenim krajevima, dok kod cigara na omotnim listovima duvana. Embrionalno razviće traje 5 do 11 dana. Razvoj larve traje 30 do 70 dana zavisno od uslova i hrani se supstratom na kome je ispiljena. Pravi komorice od sekreta i duvanske prašine, gde provodi stadijum lutke koji traje 5 do 15 dana. Na razviće nepovoljno deluju relativne vlažnosti vazduha ispod 45%, dok na temperaturama ispod 180C razviće prestaje. Kod nas ima 2 do 3 generacije godišnje.

Rasprostranjenost

Potiče iz tropskih i suptropskih krajeva, odakle se izvozom robe proširila na sve krajeve sveta sa toplom i umerenom klimom. U našem okruženju stalni je stanovnik primorskih područja, Hercegovine, južnih delova Makedonije. Kod nas je dosta rasprostranjen u skladištima duvana u kojima povremeno izaziva velike štete.

Značaj

Buba duvana je najvažnija i najopasnija štetočina duvana. Napada duvan u balama, duvanske proizvode i prerađevine, seme duvana, pirinač, kikiriki, kakao, brašno i njegove prerađevine, suvo voće, sušenu ribu, indijski orah… Naročito napada najbolje klase duvana, dobro sazreli, stariji duvan, sa većim procentom ugljenih hidrata. Larve buše lišće duvana u balama praveći u njemu nepravilne rupe. Uzrokuje pojavu duvanske prašine i otpadaka i duvan zagađuje i velikom količinom svog izmeta, što dovodi do karakterističnog mirisa prilikom pušenja. Ove štete u našim uslovima su umanjene zbog dejstva niskih temperatura u toku zime, ali povremeno mogu da budu znatne.

VOĆNI KUSOKRILAC (Carpophilus hemipterus )

Opis

Odrasli insekt je izduženo ovalnog oblika tela, smeđe boje sa dve velike žukćaste mrlje pri krajevima pokrioca, dužine 2 do 4 mm. Pokrioca su kratka i ne pokrivaju ceo trbuh. Površina tela je gusto punktirana i pokrivena kratkim dlačicama. Noge i pipci su crvenkaste boje. Pipci se sastoje od 12 članaka sa izraženom glavicom od 4 poslednja članka.

Jaja su žućkasto beličasta, dužine oko 0,5 mm.

Odrasla larva je pokrivena dugim dlačicama, žućkasto bele boje, dok su glava, prvi i poslednji segment smeđe boje, dužine 6 do 9 mm.

Biologija

Ženka u zavisnosti od uslova može da položi do 2.000 jaja, još na voćkama ili za vreme sušenja posle berbe, tako da već zaraženi plodovi dolaze u skladišta.

Larve se ispiljuju posle 2 do 3 dana i ubušuju u plodove, pri čemu na sebi unose spore kvasca i bakterije, te uzrokuju fermentaciju i truljenje plodova, kao sekundarne štete. Razvoj larve, u zavisnosti od uslova, traje od 2 – 3 nedelje pa do 4 meseca.

Stadijum lutke traje oko 15 dana. Ceo ciklus razvića u povoljnim uslovima može da se završi za oko 5 nedelja. U toplijim skladištima razviće traje neprekidno cele godine, te može dati više generacija, dok kod nižih temperatura daje samo jednu generaciju godišnje.

U skladištima prezimljuje odrastao insekt.

Rasprostranjenost

Voćni kusokrilac ima kosmopolitsko rasprostranjenje, tj. može se naći širom sveta. Naročito je rasprostranjen u voćarskim krajevima.

Značaj

Kod nas nisu zabeležene veće štete od voćnog kusokrilca. Uglavnom napada suvo voće, a pored njega i suve i sveže pečurke, žita i njihova brašna, šećer, itd. Susreće se i u prirodi na voćnim plodovima.

KRADLJIVAC (Ptinus fur)

Opis

Odrasli insekt je rđasto smeđe boje, pokriven žutim dlačicama, sa dugim pipcima i nogama, te podseća na pauka. Dužina tela je 2 do 4 mm. Na pokriocima ima 4 bele mrlje. Pipci su mu veći od tela.

Jaja su sitna, bele boje.

Larve su beličaste sa mrkom glavom, savijenog tela koje je pokriveno dlačicma. Imaju 3 para nogu.

Biologija

Ženka na temperaturama od 250C, i ako ima hranu i vodu na raspolaganju, polaže oko 38 jaja na supstratu kojim se hrane buduće larve. Larve se pile posle 7 do 10 dana, i dostižu puno razviće za oko mesec dana. Larve grade kokone od delića hrane i drugih otpadaka koje slepljuju sluzastom materijom. Stadijum lutke traje oko 13 do 16 dana. Pod optimalnim uslovima ceo ciklus razvoja traje oko 3 i po meseci, te može dati i više generacija. Odrasli insekt živi oko 3 meseca i aktivan je uglavnom noću. Kada se uznemiri, skuplja noge i pada u stanje obamrlosti.

Rasprostranjenost

Kradljivac ima kosmopolitsko rasprostranjenje, tj. može se naći širom sveta. Pojavljuje se u skladištima, prodavnicama, muzejima i kućama. U našim uslovima najčešće se sreće u skladištima lekovitog bilja.

Značaj

Zbog relativno dugog razvojnog perioda, malog broja odloženih jaja i sklonosti larvi da se zadržavaju na istom mestu i u slučaju nedostatka hrane ne idu u potragu za njom, već mogu da uginu bez nje, ovaj insekt ne može da se naglo prenamnoži. Kod nas veće štete pričinjava na uskladištenom lekovitom bilju. Inače se hrani žitom i prerađevinama od žita, kožom, vunom, perjem, entomološkim, zoološkim i herbarijumskim zbirkama. Nalazi se i u gnezdima pčela i osa, kao i na eksrementima ptica.

MEDENA BUBA (Niptus hololeucus)

Opis

Odrasli insekt je crvenkastosmeđe boje, pokriven gustim žutim dlačicama, zbog čega je i dobio ime medena buba. Dužina tela je 3 do 4,5 mm. Vratni štit je okruglastog oblika, pokriva glavu, i jasno je odvojen od skoro okruglastog dela tela. Pipci su dužine do pola tela. Nemaju razvijena krila, kreću se hodanjem.
Jaja su bele boje, duga oko 1 mm.
Odrasla larva je dužine 5 do 7 mm, savijenog tela žućkaste boje, pokriveno crveno smeđim dlačicama i sa smeđim vilicama.
Lutka je mlečno bele boje, dužine 3,5 do 5,5 mm.

Biologija

Ženke polažu mali broj jaja, do 30 komada, u toku oko 250 dana, koliko žive. Iz jaja se posle oko nedelju dana ispile larve, čije razviće traje oko 13 nedelja. Razviće stadijuma lutke traje oko 3 do 4 nedelje. Godišnje može da ima do 2 generacije.

Rasprostranjenost

Žive u Evropi, Aziji i Americi, ali ne i u tropskim predelima. Ima je u našim skladištima.

Značaj

Kod nas ne predstavljaju ekonomski važniju skladišnu štetočinu. Najviše ih ima u letnjim mesecima. Odrasli insekti se ne hrane, dok su larve svaštojedi, tj. hrane se raznim proizvodima biljnog i životinjskog porekla. Hrane se žitima, testenimama, brašnom, semenjem, čajevima, kakaom, svilom, lanenim proizvodima, papirom, kožom, vunom itd. Mogu da se hrane i raznim vrstama sušenog organskom materijala, mrtvim insektima, ekskrementima pacova i miševa.

PLAMENAC BRAŠNA (Ephestia kuehniella)

Opis

Leptiri su dugi 10 do 14 mm. Raspon krila im je 20 do 25 mm. Prednji par krila je siv, išaran crnim valovitim linijama, dok su zadnja prljavobela i bez šara.

Na donjoj ivici oba para nalaze se guste resice. Za vreme mirovanja, krila drže krovoliko uz telo.

Ženka ima nešto izdignutiji trbuh, koji jednim delom viri ispod krila.

Jaja su beličasta, veličine oko 0,5 mm. Na celoj površini jaja nalaze se tačkasta udubljenja.

Larve (gusenice) su prljavobele boje. Tek ispilele gusenice su duge oko 1 mm, dok su odrasle duge do 20 mm. Telo im je pokriveno dlačicama, u čijim osnovama se nalaze smeđe pege, i na njima se zadržavaju čestice brašna.

Glava, vratni štit i zadnji trbušni segment su smeđe boje.
Lutke su duge oko 10 mm. Kokon je napravljen od zapredenih čestica hrane, obično brašna.

Biologija

Ženka tokom svog života položi oko 200 jaja. Polaganje počinje nekoliko sati posle parenja, pomoću cevaste legalice, u brašno, žito ili razne druge proizvode od žita.

Gusenice se ispiljuju posle desetak dana, i počinju da opredaju paučinastim nitima brašno u toku ishrane.

Obično veći broj gusenica živi zajedno na jednom mestu. U zavisnosti od uslova za celokupno razviće gusenicama je potrebno nekoliko nedelja. Tokom leta raviće gusenica traje 8 do 10 nedelja i za to vreme se presvuku 4 do 5 puta. Pri kraju razvoja, gusenice se najčešće udaljuju od mesta ishrane.

U skrovitim mestima opredaju kokone i prebražavaju se u lutke. Stadijum lutke traje od 1 do 4 nedelje. U našim uslovima brašneni plamenac može da ima 3 do 4 generacije godišnje u zavisnosti od temperature, vlage i dostupnosti i vrste hrane. Optimalna temperatura za razvoj je 280C, dok na temperaturi od 330C ženke ne polažu jaja. Na temperaturi od -40C, u roku od 10 dana, 96% jaja je sterilno.

Rasprostranjenost

Raširena je u celom svetu.

Značaj

Plamenac brašna je odavno poznata štetočina brašna. Kod nas je mlinari pogrešno nazivaju „filoksera“ (poredeći je po štetnosti sa filokserom – štetočinom vinove loze). Pored brašna napada razne vrste žita, mekinje, testenine, suvo voće i površe, kikiriki i dr. Gusenice oštećuju i mrežice na mlinskim sitima.

Međutim, pored diretnih šteta pri ishrani gusenica, daleko veće štete gusenice prave indirektnim pute. Naime, gusenice koje se obično nalaze u zajednici opredaju oko brašna paučinaste niti, stvarajući veće ili manje grudve, pune izmeta i presvlaka gusenica. Ove grudve u mlinovima delimično ili potpuno zapušavaju razne transportne cevi, mašine i uređaje, do te mere da mora da se zaustvi rad i izvrši generalno čišćenje.

Takođe, u grudvama mogu da se jave i sekundarne štetočine (razne vrste brašnara). Napadnuto brašno gubi svoja dobra svojstva u pogledu pecivosti. I u mnogim zemljama je zabranjena upotreba zagađenog brašna u ishrani ljidi i stoke.

PLAMENAC DUVANA (Ephestia elutella)

Opis

Leptiri plamenca duvana su dužine 8 do 11 mm, sa rasponom krila 14 do 20 mm. Prednja krila su sivkasto smeđe do sivkasto plave boje sa valovitim svetlim prugama.

Zadnja krila su svetlo siva. Na donjoj ivici oba para nalaze se resice.

Jaja su ovalnog oblika, u početku bele boje, kasnije nešto tamnija, i duga su oko 0,5 mm.

Odrasle larve (gusenice) su dužine 10 do 14 mm. Imaju dobro razvijen usni aparat za grickanje. Telo im je žućkasto do cvenkastobele boje sa glavom i vratnim štitom kafene boje.

Gusenice imaju 3 para grudnih nogu i 5 pari trbušnih nogu na kojima se nalaze venac kukica.

Na leđnoj strani tela su bele nežne dlačice u čijim osnovama se nalaze pege.

Biologija

Ženka tokom svog života položi oko 150 jaja, pojedinačno ili u grupice, na bale suvog lišća duvana, površinu žita ili brašna. Gusenice se pile 8 do 10 dana i odmah počinju sa ishranom.

Razvoj gusenice traje 50 do 60 dana. Stadijum lutke traje 5 do 10 dana, a na nižoj temperaturi i do mesec dana. U optimalnim uslovima celokupno razviće traje 60 dana.

U hladnim prostorijama prezimljava u stadijumu gusenice. Kod nas ima 3 do 4 generacije godišnje.

Rasprostranjenost

Plamenac duvana je raširen u većem delu sveta: Evropa, Severna i Južna Amerika, severna Afrika, srednja Azija, Australija itd. Kod nas je rasprostranjen u celoj zemlji, i uglavnom napada duvan u skladištima.

Značaj

Prvenstveno je poznat kao skladištna štetočina duvana i može da izazove velike štete.

Pretežno napada kvalitetnije sorte duvana. Gusenice izjedaju i buše listove duvana, a pri jačem napadu pojedu ceo list, osim glavne nervature.

Takođe, povezuju duvan paučinom, zagađuju ga izmetom, te cigarete napravljene od napadnutog duvana dobijaju neprijatan miris.

Pored duvana, gusenice napadaju zrna žita gde izjedaju klice, brašno, mekinje, kakao, čokoladu, dvopek, beli luk, badem, orahe, kikiriki, zrno kafe, suvo voće i dr.

TROPSKI PLAMENAC (Ephestia cautella)

Opis

Leptiri tropskog plamenca imaju dužinu tela od 6 do 10 mm. Njihovo telo je tanko i cilindrično, obično svetlo smeđe boje. Raspon krila obično iznosi od 9 do 16 mm.

Krila su im uska, naročito prednja, čija boja varira od svetlo smeđe do tamno smeđe, sa jednom svetlijom ivičnom linijom i tamnim šarama po sredini. Zadnja krila su jednobojna – svetlo siva.
Jaja, larve i lutke su slične duvanskom plamencu.

Biologija

Način života je sličan duvanskom plamencu.

Rasprostranjenost

Tropski plamenac se javlja u tropskim i suptropskim krajevima, jer ima veoma velike zahteve prema visokim temperaturama. Međunarodnom trgovinom se proširio i na druge delove sveta. Može se naći kod nas, ali u manjem broju.

Značaj

Napada žita i brašno, kikiriki, orah, keks, suve smokve, kakao itd. Često je javlja u fabrikama čokolade gde napada zrna kakaoa.

BAKRENASTI PLAMENAC (Plodia interpuctella)

Opis

Leptirići bakrenastog plamenca imaju dužinu tela od 8 do 10 mm. Raspon krila im je od 13 do 18 mm. Osnova prednjih krila je beličasto-žućkasta, dok su prema vrhu (preostale 2/3) bakrenasto-crvena sa sivkasto-plavičastim prugama. Zadnja krila su jednobojno siva, i u sklopljenom položaju su u potpunosti prekrivena prednjim krilima.

Jaja su beličasta, duguljasto-ovalna, dužine oko 0,5 mm. Površina jaja je mrežasta, po čemu se razlikuju od drugih srodnih vrsta.

Larve (gusenice) su beličasto-žute, ponekad sa sivkastim ili ružičastim prelivima, što zavisi od vrste hrane koju jedu. Retko su prekrivene dlačicama koje izlaze iz tamnosmeđih pega. Tek ispilele gusenice su dužine oko 1 mm, a odrasle oko 17 mm. Glava i vratni štit su im smeđe boje.

Biologija

Ženka bakrenastog plamenca položi od 60 do 300 jaja na proizvodima kojima se hrani. Polaganje jaja se odvija na temperaturama između 14 i 320C. Gusenice se pile iz jaja posle 3 do 10 dana. Razviće gusenice zavisi od temperature, vlage i ishrane, i može da traje od 1 do 3 meseca, u slučaju prezimljavanja i duže. Odrasle gusenice beže od svetlosti, tražeći skrivena mesta. Pre nego što se preobraze u lutke, opredaju preko napadnutog žita ili nekog drugog proizvoda beličasto-sivkastu paučinastu navlaku. Preobražavaju se u lutku u paučinasto-beličastom kokonu. Stadijum lutke u zavisnosti od temperature može da traje od 3 do 8 dana na 300C, a preko 30 dana na temperaturi od 180C, i odvija se u paučinastom belom kokonu. Bakrenasti plamenac prezimljava u skladištu u stadijumu gusenice ili lutke na raznim skrivenim mestima. Celokupno razviće traje od 2 do 6 meseci. Pri povoljnim uslovima u skladištu može da ima i 5 generacija u toku godine.

Rasprostranjenost

Rasprostranjen je po celom svetu.

Značaj

Bakrenasti plamenac je polifagna vrsta, tj. napada mnoge poljoprivredne proizvode i razne namirnice. Na prvom mestu nalazi se na kukuruzu, pšenici, raži, ječmu, kukuruznom i pšeničnom brašnu, makaronama, keksu, dvopeku, ljuštenom pirinču, suvom voću i povrću, jezgru oraha, badema, lešnika, kikirikiju, čokoladi, suvom lekovitom bilju, čajevima, supi u prahu, prašku za puding itd.

Česta je masovna pojava ove štetočine u skladištima oko većih reka: Dunav, Sava, Morava, Tisa, Drina i oko jezera.

U skladištima na žitima u rasutom stanju napadnut je samo površinski sloj do 30 cm dubine. Napadnuti proizvodi su prekriveni paučinom, kao i izmetima i larvenim košuljicama, te kao takvi nisu podesni za ishranu.

AMBARSKI MOLJAC (Tinea granella)

Opis

Leptirići ambarskog moljca imaju dužinu tela od 5 do 7 mm. Raspon krila im je od 10 do 14 mm. Prednja krila su izduženo ovalnog oblika, srebrnasto-sive ili žućkaste boje, na kojima se nalaze smeđe ili crne mrlje. Zadnja krila su uska, jednobojno sive boje, i na njima se kao i na prednjim krilima nalaze sivo-smeđe resice. Krila su položena krovasto uz telo.

Jaja su ovalna, sjajne sedefasto-beličaste boje, veličine od 0,5 do 1 mm.

Larve (gusenice) su žućkasto-beličaste boje, sa smeđom glavom i 2 smeđe pruge koje se produžuju na vratni štit. Imaju 3 para grudnih nogu i 5 pari lažnih nogu na trbuhu. Odrasle gusenice su dužine do 10 mm.
Lutka je crveno-smeđa, glaveni deo nešto tamniji od abdominalnog. Na leđnoj strani poslednjeg trbušnog segmenta mogu da se uoče crne čekinje. Lutka je duga oko 6-7 mm i nalazi se u kokonu od retke paučine.

Biologija

Ženka polaže oko 100 jaja pojedinačno ili u grupicama od dvadesetak komada. Jaja polažu na zrna žita. Gusenice se pile iz jaja posle 10 do 14 dana. U početku se hrane klicom, a kasnije i ostalim delovima zrna, povezujući zrna paučinom u gomilice od po 10 do 20 zrna. Odrasle gusenice se kreću uznemireno, tražeći u sakupljenim zrnima, pukotinama zidova i poda, mesto gde će se preobraziti u lutku. Razviće gusenice, zavisnosti od uslova, može da traje od 2 do 4 meseca. Ambarski moljac prezimljava kao gusenica u kokonu i preobrazi se u lutku tek na proleće. Kod nas ima 2 generacije godišnje.

Rasprostranjenost

Rasprostranjen je širom sveta. U Evropi se nalazi više u severnijim krajevima. Redovno se javlja u našim magacinima i silosima.

Značaj

Napada pšenicu, raž, ječam, ovas i kukuruz. Takođe se hrani semenima leguminoza, semenima deteline i lucerke, suvim voćem, orasima, bademom, začinima i suvim lekovitim biljem. U slobodnoj prirodi se ponekad sreće na trulom drveću, pečurkama. Pored direktnih šteta, napadnuti proizvodi su povezani paučinastom prevlakom i zagađeni izmetom. Napadnuto žito poprima neugodan miris, koji se prenosi na brašno, pa i na hleb i druge proizvode. Pojava ambarskog moljca je znak lošeg smeštanja i čuvanja robe. Javlja se zajedno sa žitnim i bakrenastim moljcem.

ŽITNI MOLJAC (Sitotroga cerealella)

Opis

Leptirići žitnog moljca imaju dužinu tela od 6 do 9 mm. Raspon krila je od 15 do 18 mm. Oba para krila su veoma uska, pri vrhu zašiljena, sa dugim resama na zadnjim iviciama krila. Prednja krila su slamnasto-žute boje, dok su zadnja krila sivkasta. Kada su krila položena uz telo, vrhovi im se ne dodiruju.

Jaja su cilindrična, prozračno bela, kasnije poprimaju narandžastu boju, dužine oko 0,5 mm.

Tek ispilele larve (gusenice) su dužine oko 1 mm, a odrasle oko 7 mm. U početku su žućkasto-crvenkaste boje sa smeđom glavom, a kasnije potamne. Dok su mlade imaju noge koje im zakržljavaju, tako da postaju kratke i zdepaste.

Lutke su dužine do 6,5 mm, u početku svetlije, a kasnije tamno smeđe.

Biologija

U skladištima, ženka žitnog moljca položi od 50 do 150 jaja na samo zrno žita (naročito na vlažnija) ili pored zrna. U našim toplijim krajevima ženke polažu jaja i u polju u vreme mlečne zrelosti zrna žita, na plevice pšenice ili klip kukuruza. Može da se nađe i od 2 do 6 jaja na jednom zrnu. Posle 7 do 14 dana pile se gusenice, koje se ubušuju u zrno i njime se hrane. Inače, mogu da žive bez hrane i do nekoliko dana. U unutrašnjosti zrna izjedaju klicu, kao i ostale delove zrna. Kod manjih zrna, jedna gusenica oštećuje više komada, dok kod kukuruza, gusenica završi razvoj u jednom zrnu. Izgrize hodnik do opne zrne ostavljajući samo tanku okruglastu pokožicu. U unutrašnjosti zrna se preobražava u lutku, a iz nje izleće leptirić, posle čega ostaje karakterističan okruglasti otvor na zrnu. Na dužinu razvića utiču temperatura, vlaga i ishrana. Na temperaturi od 140C razvoj traje oko 120 dana, dok na temperaturi od 280C razvoj traje oko 35 dana. Sami leptirići žive prosečno 1 do 2 nedelje. U toplijim skladištima razmnožava se preko cele godine i u našim uslovima može da ima od 2 do 4 generacije godišnje, a ponekad i više. U toplijim krajevima, s obzirom da se razvija u polju, unosi se u skladište zajedno sa napadnutim žitom.

Rasprostranjenost

Rasprostranjen je po celom svetu. U toplijim krajevima živi u polju, a u hladnijim samo u skladištima.

Značaj

Žitni moljac je jedna od opasnijih štetočina kukuruza kod nas, ali napada i ostala žita, naročito pšenicu. Štete su velike jer gusenice pojedu unutrašnost zrna, a ovo se naročito odražava kod semenske robe.

Napadnuto roba je zaprljana izmetom i samim prisustvom insekta, tako da žito nije podesno za ishranu. Za razliku od drugih moljaca, on ne vezuje zrna paučinom, jer se gusenice nalaze unutar samih zrna. Ako se žito nalazi rasuto u skladištu, tada je napadnut samo površinski sloj do 30 cm dubine.

Kod nas je ranije bila izražena pojava unošenja žitnog moljca u skladišta zajedno sa klipovima kukuruza. U novije vreme, ovo nije tako često, jer se prešlo na mehanizovanu žetvu još nedozrelog kukuruza, koji se kasnije u sušarama veštački suši.

BRAŠNENA GRINJA (Acarus siro / Tyrogliphus farinae)

Opis

Grinje pripadaju paucima (Acarina), te se znatno razlikuju od insekata.
Telo brašnene grinje je ovalno, beličaste boje. Imaju dlake na telu, koje su nežne, glatke i kratke, a na zadnjem delu tela su nešto duže. Poprečnim kožnim naborom, u vidu brazde između drugog i trećeg para nogu, telo je podeljeno na dva dela. Na prednjem delu tela (1/3) nalazi se usni aparat i 2 para nogu, dok zadnji deo tela (2/3) nosi 2 para nogu i polne organe. Mužijaci su veličine 0,4 mm, imaju znatno deblji prvi par nogu, a na drugom paru na drugom članku nalaze se izraštaji. Ženke su veličine 0,6 mm.

Jaja su beličasta, ovalnog oblika, dužine 0,12 mm.

Larve liče na odrasle grinje i razlikuju se jedino po tome što su sa 3 para nogu, dok odrasle imaju 4 para. Tek ispilele larve su dužine oko 0,15 mm.

Biologija

Brašnena grinja ima drugačije razvojne stadijume nego insekti.
Ženka položi oko 250 jaja, 3 do 4 jaja dnevno. Na temperaturi od 18 do 220C, larve se pile iz jaja posle 3 do 4 dana i odmah počinju da se hrane. Posle 3 do 4 dana ishrane, larve se umire, postaju nepokretne, dobijaju naduven izgled usled presvlačenja košuljice i daju nimfe prvog stadijuma. Nakon ponovnog perioda ishrane od 4 do 5 dana može nastupiti novo presvlačenje pre prelaska u nimfu drugog stadijuma.
U toku razvića, između dve nimfe, ukoliko nastanu nepovoljni uslovi za razvoj, nimfa prelazi u poseban stadijum zvani „hipopus“, koji je manje aktivan, zaštićen hitiniziranom opnom i služi za održavanje vrste. Postoji pokretni hipopus koji može da prelazi i u druga skladišta. Noge su mu nešto reducirane. Na trbušnoj strani tela nalaze se kandžice pomoću kojih se može uhvatiti za veće insekte, glodare, radnike i tako raznositi. Grinja može da ostane u stadijumu hipopusa i do 2 godine, a kada dođe u povoljnu sredinu i nastupe bolji uslovi za životni razvoj, razviće se dalje normalno nastavlja i ubrzo se pojavljuju odrasli mužijaci i ženke. Ceo ciklus razvića u zavisnosti od uslova spoljašnje sredine može da traje od 10 do 40 dana.

Rasprostranjenost

Brašnena grinja je rasprostranjena po celom svetu. Javlja se u domaćinstvima i skladištima. Naročito se javlja u skladištima u kojima se nalazi vlažnije žito, ili su sama skladišta vlažnija, pa se uskladištena roba lako navlaži.

Značaj

Brašnena grinja je svaštojed, pored brašna napada sva žita, suvo voće i povrće, seme uljanih kultura, duvana, sireve itd. Nesmetano se razvijaju na vlažnijem žitu (preko 14%), dok brzo uginu ako vlaga padne ispod 12%. Pšenicu sa vlagom do 12% ne može da ošteti. Kod žita naročito napada klicu. Kod jako napadnutih proizvoda i povećane vlažnosti, povoljni su uslovi za razvoj gljivica. Sve to utiče na zagrevanje proizvoda i stvaranje neprijatnog mirisa i ukusa. Takođe, proizvode zagađuje svojim fecesima, zbačenim košuljicama prilikom presvlačenja i masom uginulih jedinki. Ovakvi proizvodi se ne mogu koristiti za ljudsku i stočnu ishranu, jer mogu da prouzrokuju različita opasna oboljenja. Kod radnika koji rade ovako zaraženim proizvodima mogu da se jave astma, ekcemi i zapaljenje očnih kapaka.

Da li ima grinja u brašnu ili mekinjama, utvrđujemo tako što napravimo gomile u obliku kupe i čim zapazimo obrušavanje vrha, znak je njihovog prisustva. Takođe možemo brašno da zagladimo u tankom sloju preko stakla, pa ako primetimo po tankom sloju uzdužne i nepravilne brazde, tada je sigurno da ima grinja. Za utvrđivanje njihovog prisustva možemo da koristimo i lupe sa uvećanjima preko 50 puta.

POLJSKA VOLUHARICA (Microtus arvalis)

Opis

Poljske voluharice imaju zdepasto, skoro valjkasto telo i kartke noge. Telo sa glavom ove voluharice dugo je 8,5 do 12 cm, a rep 3 do 4,5 cm. Težina tela im je prosečno oko 30 g. Krzno je prekriveno glatkom i kratkom dlakom. Rep je takođe prekriven dlakom. Dok su im uši, koje su veoma kratke, slabo obrasle dlakom, izuzev po obodu ušnih školjki. Sa leđne strane dlaka je sivkasto žućkasto do tamno siva, dok je sa trbušne strane svetlija (prvljavo bela).
Veoma su brze, spretne i dobri su penjači.

Biologija

Ženka se koti 3 do 7 puta godišnje sa po 5 do 8 mladih. Razmnožavanje se proteže od početka proleća (ili kraja zime) do kasne jeseni. Period graviditeta (trudnoće) traje oko 20 dana, a dojenja oko 24 dana. Razmak između dva uzastopna nakota, kada su povoljni spoljni uslovi za život, je oko 30 dana. Mladi stiču reproduktivnu sposobnost već sa oko 30 dana starosti, ne odlaze daleko, već stvaraju nova legla u blizini. Tako da jedna ženka u toku jedne godine može da okotiti i do 55 mladih, a ukupan zbir sa daljim okotom potomstva može da iznosi i do 500 jedniki u toku iste godine. Dužina života poljske voluharice u prirodnim uslovima je najčešće do godinu dana, dok fiziološka dužina života može da iznosi i do 3 godine.

Rasprostranjenost

Poljska voluharica je rasprostranjena u većem delu Evrope. Kod nas je prisutna širom zemlje. Nastanjuje otvorena staništa, livade, pašnjake, poljoprivredne površine, rasadnike, voćnjake, vinograde, površine pod lucerkom i detelinom, bašte domaćinstava i rubove šuma. Pogoduju joj rastresita humusna zemljišta sa malo vlage. Gnezdo pravi u zemlji obično na dubini do 20 cm iz kojeg polaze 2 do 3 hodnika u različitim pravcima i otvaraju se na površini. Hodnici su obično na dubini 10 do 15 cm. Retko izlaze na površinu zemljišta i to najčešće noću.

Značaj

Poljska voluharica je biljojed. Vrsta ishrane je vezana za doba godine. U proleće i leto hrani se zeljastim sočnim delovima biljaka, dok u jesen i zimu semenima, korenom i korom raznih vrsta biljaka. Najčešće se hrane lucerkom i crvenom detelinom, mladim izdancima žitarica, šargarepom, cveklom, rotkvom, kupusom, mladim pasuljem, boranijom, krompirom, šećernom i stočnom repom, uljanom repicom, korom mladih sadnica voćaka, bora, jasena, javora, klena, jele, lipe, graba, smrče, ariša itd.

Jedna poljska voluharica u toku jednog dana pojede količinu hrane približno njenoj telesnoj masi, što je za godinu dana oko 11 kg razne hrane.

Za ovu vrstu specifično je prenamnožavanje u godinama kada su povoljni stanišni uslovi, što rezultira ogromnim gubicima na poljoprivrednim površinama. Prenamnoženje je svake 3-4 godine, a masovna pojava svakih 10 – 11 godina. Prenamnoženju pogoduju uzastopne tople zime sa malo padavina i vlažni letnji mesci.

VODENA VOLUHARICA (Arvicola terrestris)

Opis

Telo vodene voluharice sa glavom je dugo između 12 i 20 cm, a dužina repa između 6 i 9 cm. Težina odrasle jedinke varira između 90 i 210 g. Ima krzno sa gustom dlakom, sivo-mrke do kestenjaste boje i nešto svetlijim stomakom. Njuška je malo zatupasta, a sekutići su nešto istureniji. Ima zaobljeno telo i kratke noge, prilagođene za kopanje.

Biologija

Vodena voluharica ima visok reproduktivni potencijal. Ženke mogu imati nekoliko legla godišnje, obično od 2 do 5. Svako leglo obično broji od 4 do 7 mladunaca. Period razmnožavanja je od marta do septembra. Period graviditeta je oko 20 dana. Mladi postaju polno zreli već sa 9 do10 nedelja starosti. Životni vek vodene voluharice je obično do 2 godine.

Rasprostranjenost

Vodena voluharica je rasprostranjena širom Europe, s tim što je u izvesnim područjima dosta retka ili potpuno odsustvuje. Obitava u vlažnim staništima, pored reka, potoka, kanala, bara i močvara, ali se može naći i na suvim terenima, koji su udaljeni od vode, livadama, njivama i baštama.

Ovi glodari su poznati po svojoj sposobnosti da grade kompleksne mreže hodnika koje koriste za sklonište, ishranu i razmnožavanje, prilagođavajući se različitim uslovima staništa u kojima žive. Kopa relativno plitke hodnike, od nekoliko centimetara do više desetina centimetara ispod površine, i mogu biti dugi i do 100 metara. Dublji hodnici vode u gnezda i omogućavaju voluharici zaštitu od predatora i promena u vremenskim uslovima.

Značaj

Vodena voluharica je prevashodno biljojed, ali može da se hrani i insektima, mekušcima i manjim vrstama riba. Hrani se vodenim biljkama, ali oštećuje povrtne kulture, sadnice voćaka, hmelj, vinovu lozu, kukuruz, šećernu repu i različite lukovice. Velike štete nanosi korenju vrba, topola, bresta, hrasta, javora, oraha, smreke, ariša i dr. Ima sposobnost da uništi čitave plantaže mladih kultura vrba i topola. Kopačkom aktivnošću nanosi i velike štete nasipima.

PRUGASTI POLJSKI MIŠ (Apodemus agrarius)

Opis

Sredinom njegovih leđa, od međuušnog prostora do repa, pruža se ravna pruga crne boje, širine do 3 mm. Krzno je nešto grublje, sa leđne strane kestenjasto smeđe, a sa trbušne prljavobele boje. Dužina glave i trupa odraslih jedinki je od 9 do 12 cm, a repa od 6 do 9 cm. Zadnje noge su duže, snažnije i razvijene od prednjih i služe mu za kretanje u skokovima. Težine su od 18 do 28 g.

Biologija

Prugasti poljski miš je polno zreo već sa 2 meseca starosti. Reproduktivna aktivnost mu traje oko 6-7 meseci u toku godine, od aprila do prve polovine oktobra meseca. Ženke se kote od 3 do 5 puta godišnje, sa prosečno 5-6 mladunaca po nakotu. Periodi graviditeta i laktacije traju svaki pojedinačno oko 20 dana. Životni vek prugastog poljskog miša je obično do 18 meseci.

Rasprostranjenost

Prugasti poljski miš je rasprostranjen širom Evropi. Kod nas u zemlji se češće sreće u Sremu, južnom Banatu, severnoj Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Prilagodljivi su i mogu naseljavati različite tipove staništa, ali su najčešći u šumskim i poljoprivrednim područjima gde imaju pristup hrani i skloništu. Preferiraju područja sa umerenijom vlagom i više vegetacije. Naseljavaju listopadne i mešovite šume sa raznolikim vegetacijskim pokrivačem, rubove šuma, šiblje i grmlje, koje im pruža zaštitu i raznovrsne izvore hrane; poljoprivredna zemljišta, kao što su njive, livade i voćnjaci koji nude obilje hrane, uključujući seme, voće i biljne delove. Može se naći i u baštama, povrtnjacima, u blizini ljudskih naselja, u seoskim objektima.

U ravničarskom području, u jesen, sa livada i polja migrira u šume, dok je u proleće to obrnuto.

Značaj

Ishrana prugastog poljskog miša obuhvata širok spektar hrane, što ga čini prilagodljivim u različitim staništima. Najčešće konzumiraju različite vrste semena, uključujući seme žitarica, trava i voća. Takođe, orašasti plodovi su važan deo njihove ishrane. Kada je dostupno, voće (bobičasto voće) čini značajan deo njihove ishrane, posebno tokom letnjih meseci kada su ovi izvori hrane obilniji. U svojoj ishrani prugasti poljski miš uključuje i različite biljne delove kao što su korenje, stabljike i lišće. U godinama masovne pojave ponekad dolazi do većih migracija, pri čemu na svome putu pojede sve što se može pojesti. Za vreme prenamnoženja može da učini velike štete u rasadnicima i šumama gde glođe koru mladih bukvi, javora, lipa, hrastova, topola i dr. Takođe jede i seme ariša, smreke, bora, breze, lipe i leske. Zimi zalazi u spremišta semena i slame. Najveće štete pravi pred kraj leta i u jesen.

Mnogi faktori u međusobnom sadejstvu uslovljavaju povećanje brojnosti prugastog poljskog miša: klimatski uslovi, stanište, izvori hrane i fiziološko stanje populacije, tako da se ciklične pojave prenamnoženja javljuju svakih 3-5 godina.

SLEPO KUČE (Spalax leucodon)

Opis

Telo slepog kučeta je zdepasto – cilindričnog oblika. Krzno je smeđe do sivkasto smeđe boje. Dlaka je kratka, gusto raspoređena i vrlo meka. Dužina glave sa trupom zavisno od pola, starosti, podvrste jedinke i lokaliteta varira od 12 do 20 cm, uz vrlo kratak rep. Težina odraslih slepih kučića kreće se do 200 grama. Glava i telo su vrlo kompaktni kako bi se olakšalo kretanje kroz uske podzemne prolaze. Njuška slepog kučeta je obično mala i zaobljena sa kratkim, gusto raspoređenim brkovima oko nje. Brkovi su važni za taktilno otkrivanje i orijentaciju u okruženju. Ušne školjke su im vrlo male ili potpuno redukovane, što im omogućava da se lakše kreću kroz uske tunele pod zemljom, i ne igraju veću ulogu u njihovom svakodnevnom životu. Njihove oči su male, redukovane i skrivene ispod kože ili krzna, kako bi se sprečio ulazak čestica tokom kopanja. Ove oči im ne služe za vid u tradicionalnom smislu, tj. imaju ulogu u prepoznavanju svetlosnih promena. Za navigaciju koriste čulo mirisa i dodira. Slepo kuče je prepoznatljivo po velikim sekutićima, koji su istureni napred i vide se van usne duplje, i ključni su za kopanje i obradu hrane. Kutnjaci su im široki, snažni i prilagođeni za žvakanje čvrstih biljnih materijala. Noge slepih krtica su kratke, snažne i mišićave, prilagođenje za kopanje tunela pod zemljom. Noge imaju snažne, kratke, zakrivljene i oštre kandže, koje su prilagođene za kopanje tunela.

Biologija

Slepo kuče se najčešće razmnožava u rano proleće i ranu jesen. Ženke obično imaju nekoliko legla godišnje, prosečno od 2 do 4, u zavisnosti od specifičnih uslova staništa i dostupnosti hrane. Broj mladunaca po leglu kreće se od 1 do 7, obično između 2 i 4. Period graviditeta traje oko 3-4 nedelje. Reproduktivna aktivnost i osamostaljivanje mladih kreće već sa 2 meseca starosti. Slepo kuče obično živi oko 2-3 godine u divljini, dok u laboratorijskim uslovima i do 5 godina.

Slepo kuče provodi većinu vremena samo. Ženka održava teritoriju i brinu se samo o svojim mladuncima, dok mužjaci ulaze u socijalne interakcije samo za vreme parenja. Svaka jedinka gradi i održava svoje podzemne hodnike.

Rasprostranjenost

Slepo kuče se pojavljuje u oblastima jugoistočne Evrope. To uključuje područja Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske i delova Turske i Ukrajine.
Preferiraju staništa koja su blago valovita do brdovita, sa otvorenom vegetacijom kao što su travnata područja, livade, pašnjaci, obronci brežuljaka ili rubovi šuma. Ovakva staništa pružaju povoljne uslove za kopanje podzemnih tunela i izgradnju gnezda. Šumska područja s gustom vegetacijom i čvrstim zemljištem obično nisu pogodna za slepo kuče jer im otežavaju kopanje i izgradnju podzemnih tunela. Stoga, iako se mogu naći u blizini šumskih rubova ili manjih otvorenih područja unutar šuma, preferiraju staništa sa manje gustim drvećem i grmljem. U pogledu naseljenosti na raznim nadmorskim visinama, slepo kuče se može sresti čak i do 2300 metara.

Slepo kuče živi pod zemljom i samo u potrazi za partnerom ili hranom izlazi nakratko iz hodnika. Izbačena zemlja u obliku humki je znak prisustvo slepog kučeta na nekom terenu. Ove humke su vrlo slične onima koje prave krtice, ali se ipak razlikuju po tome što su obično manje i nepravilnijeg oblika, tj. manje su strukturirane. Kod krtica humke su često veće i kupolastog oblika i njihova struktura je obično vrlo jasna i organizovana, sa glatkom ili blago grbavom površinom. Što se tiče hodnika koje kopaju, ne postoji određena pravilnost u njihovom rasporedu, i uslovljeno je sastavom zemljišta i izvorima hrane. Razlikuju se stalni i hranidbeni hodnici. Stalni hodnici su u svakodnevnoj upotrebi, i njima se kreću između različitih delova njihovog podzemnog sistema na relaciji: gnezdo – skladište hrane – sanitarna komora (za odlaganje otpada, poput izmeta i ostalih nepotrebnih materijala). Nalaze se dublje u zemlji, od 20 do 50 cm od površine, ali mogu i mnogo dublje. Ova dubina omogućuje slepom kučetu da gradi stabilne i trajne tunelske sisteme koji pružaju odlično sklonište. Hranidbeni hodnici slepog kučeta služe za traženje hrane. Ovi hodnici su obično manjeg prečnika, često su manje strukturirani i kraći od stalnih hodnika, što je zbog njihove specifične namene traženja i pristupa hrani. Protežu se pliće, na dubini do 25 cm, u visini korenovog sistema biljaka kojima se hrane. Prečnik hodnika je od 5 do 10 cm, a ukupna dužina hodnika obično je oko 200 m. Gnezda i glavno skladište hrane se obično nalaze na rastojanju do 2 metra.

Značaj

Slepo kuče je biljojed. U zavisnosti od staništa, lokaliteta i godišnjeg doba postoje razlike u vrsti hrane koju koriste. U južnom Banatu u ishrani slepog kučeta su najviše zastupljeni zubača, kotrljan i crnopirika, dok su manje zastupljeni žutenica, uskolisna mlečika i glavoč. U planinskom području centralne Srbije, slepo kuče najčešće jede planinski šafran, srčenjak, vranji luk, divizmu itd. Od biljnih kultura, najčešće jede podzemne delove krompira, šargarepe, crnog i belog luka, peršuna, rena, celera, kupusa, stočne repe, deteline, lucerke, gladiole, lale itd. U podzemnim skladištima slepog kučeta nađeni su i plodovi divljeg kestena i žir, zatim delovi korenovog sistema hrasta, bagrema i dr. U prirodnim staništima ova skladišta su manja, s obzirom na postojanje dovoljnih količina hrane tokom cele godine. U staništima sa ljudskom aktivnošću, količina rezervne hrane značajno je veća, čak i preko 15 kg. Zahvaljujući podzemnom načinu života, naročito na dubina preko 20 cm, uticaj nepovoljnih klimatskih faktora je znatno manji, tako da je slepo kuče aktivno cele godine. Takođe, teško je dostupna predatorima poput lisica, jazavaca, lasica i kuna, koje mogu da kopaju i pristupe njihovim tunelima ili da ih love na površini. Ljudska aktivnost poput poljoprivrede ili urbanizacije može da ima negativan utjecaj na njihove populacije.

Štetnost slepog kučeta može da se posmatra iz različitih perspektiv. U poljoprivrednim usevima, naročito ako se nalaze u velikom broju, kopanjem mogu da oštete korenje biljaka ili prouzrokuju eroziju zemljišta. U baštama i voćnjacima, u blizini naselja, slepo kuče može prouzrokovati štetu kopanjem, čime može oštetiti korenje ili uzrokovati propadanje biljaka. Takođe, kopanjem tunela može uticati na stabilnost zemljišta i infrastrukturnih objekata kao što su putevi, železničke pruge ili kanalizacija, što može dovesti do potrebe za popravkama ili dodatnim troškovima održavanja.

Slepo kuče se nalazi u Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, Zakona o zaštiti prirode Republike Srbije i spada u strogo zaštićene divlje vrste životinja.

Kao zakonom zaštićena vrsta, ograničena je upotreba hemijskih sredstava protiv ove vrste. Zato je upotreba repelenta (Detia Wuhlmausgas) protiv slepog kučeta jedan od najefikasnih pristupa za očuvanje biljaka i strukture zemljišta od ove vrste. Od ne-hemijskih metoda kontrole, primena fizičkih barijera može da spreči pristup područjima gde slepo kuče može prouzrokovati štetu.

EVROPSKA KRTICA (Talpa europaea)

Opis

Veličina i oblik tela krtice su prilagođeni njenom načinu života, jer omogućavaju efikasno kopanje i kretanje kroz podzemne tunele. Odrasle evropske krtice obično imaju dužinu glave i tela od oko 12 do 15 cm. Rep je kratak, dužine do 3 cm. Težina krtica varira, ali odrasle jedinke obično teže između 70 i 125 g. Krtice imaju cilindrično telo koje je prilagođeno za kopanje, duguljasto i kompaktnog oblika, što im omogućava da se lako kreću kroz zemlju. Glava je sa blago konusnim nosom i spaja se sa telom bez jasne granice. Oči su male, neupadljive, skoro nefunkcionalne, prilagođene podzemnom načinu života. Uši su veoma male, skrivene pod krznom. Iako krtice ne koriste svoj sluh na isti način kao što to čine druge životinje, imaju veoma osetljive unutrašnje ušne strukture koje im pomažu da otkriju vibracije u zemlji. Ovo je korisno za praćenje kretanja potencijalnih predatora ili plenova. Čula dodira i mirisa su veoma razvijeni. Prednje noge krtica su specijalizovane, prilagođene za kopanje, sa širokim i lopatastim šapama i 5 jakih prstiju sa velikim zakrivljenim kandžama koje su vrlo snažne. Zadnje noge su relativno male i slabije razvijene u poređenju sa prednjim nogama. Dlaka evropske krtice je vrlo kratka i gusta, obično crne ili tamno sivo-braon boje. Dlaka je glatka i pruža minimalan otpor pri kretanju kroz zemlju, a pomaže i u očuvanju toplote.

Biologija

Krtice se razmnožavaju između februara i maja. Nakon parenja, period trudnoće traje oko 6 nedelja i rađa se od 2 do 7 mladunaca po leglu. U našim uslovima, krtice se kote jednom godišnje. Mladunci brzo rastu, hrane se majčinim mlekom i napuštaju podzemnu komoru “gnezdo” sa oko 4 do 5 nedelja. Sa 8 nedelja su već samostalni i majka ih tera sa svoje matične teritorije. Izlaze iznad zemlje u potrazi za praznim prostorom gde mogu da iskopaju sopstveni sistem tunela. Životni vek im je između 3 i 6 godina.

Krtice nisu društvena bića, žive same, izuzev doba parenja. One su teritorijalne i braniće svoje sisteme tunela. Nekada se sistemi tunela preklapaju, ali im ne smeta sve dok se tuneli ne ukrštaju i dok su odvojene jedne od drugih. Sa početkom sezone parenja mužijaci proširuju svoje teritorije, prolazeći kroz velike površine u potrazi za ženkom. Mužijak posećuje ženku u njenoj jazbini i odlazi odmah nakon parenja, ne učestvujući u podizanju mladih. Pošto krtice uglavnom žive same, krtičnjaci i tuneli koje vidite u svom dvorištu su verovatno delo samo jedne ili dve krtice.

Rasprostranjenost

Evropska krtica je rasprostranjena širom Evrope, osim delova severne Skandinavije, arktičkih područja, i nekih sušnih delova južne Evrope.

Evropske krtice preferiraju zemljišta koja su relativno lagana i peskovita, koja omogućavaju lakše kopanje i formiranje tunela. Idealno zemljište za njih je glinasto-peskovito, koje nije previše tvrdo niti previše vlažno. Crnica obogaćena organskim materijama, takođe je pogodna za kopanje i život. Izbegavaju područja sa vrlo tvrdom, kamenom ili previše mokrom zemljom. Ne odgovraju im ni previše peskovita zemljišta, zbog urušavanja tunela.

Krtice su prisutne u različitim tipovima vegetacije, uključujući livade i travnjake, poljoprivredna zemljišta i šumska područja. U pogledu nadmorske visine nalaze se u ravničarskim područjima, ali se mogu naći i u brdskim i planinskim područjima, ali obično ne preko 1.500 do 2.000 m nadmorske visine.

Krtice provode najveći deo svog života ispod površine zemlje, unutar složenog sistema tunela. Retko izlaze na površinu, uglavnom noću, kada traže hranu, materijal za gnežđenje, partnera, nove teritorije. Stvaraju različite vrste tunela kako bi ispunile različite potrebe. Površinski tuneli za hranjenje se koriste za traženje i hvatanje plena i nalaze se na dubini od 3 do 10 cm. Krtice se brzo kreću kroz ove plitke tunele kako bi locirale i konzumirale svoj plen. Površinski tuneli vijugaju bez vidljivog pravca ili plana. Povezani su sa dubljim glavnim tunelima koji služe kao njihov osnovni životni prostor. Prostraniji su i složeniji od tunela za hranjenje.

Pružaju im utočište i zaštitu od ekstremnih vremenskih uslova, predatora i drugih smetnji. Koriste ih za putovanja i gnežđenje i uključuju komore za gnežđenje i skladišta za hranu. Mogu da se protežu na dubinama od 15 do 30 cm, a u nekim slučajevima mogu da dosegnu i do 60 cm. Zemljište iskopano iz ovih tunela odlaže se na površinu kroz kratke vertikalne tunele i tako nastaju krtičnjaci.

Značaj

Krtice nisu biljojedi. Ne jedu biljke, korenje, povrće, voće i dr. Krtice su mesožderi. Hrane se beskičmenjacima koji žive u zemljištu, a pre svega insektima i njihovim larvama. Njihova omiljena hrana su kišne gliste i larve gundelja (grčice), a hrane se i larvama skočibuba (žičnjaci), rovcima, larvama leptira, lutkama mrava, paucima, stonogama, cvrčcima, puževima, ali i malim životinjicama kao što su žabe i dr.

Glavni problem u vezi sa krticama i biljkama je tuneliranje, tj. kopanje tunela u zemljištu. Tuneli mogu otežati biljkama da dobiju hranljive materije i vodu koje su im potrebne, jer tuneli mogu stvoriti vazdušne džepove i tako izazvati njihovo uvenuće. Kopanjem tunela, svojim oštrim kandžama, mogu da oštete korenski sistem biljaka na koje naiđu.

Takođe, mogu nenamerno izvući male biljke iz zemlje, ili oštetiti biljke kada njihovi krtičnjaci prekriju male sadnice. Krtičnjaci i tuneli stvaraju neugledne grudve i grebene na zemljištu. Oni otežavaju negu travnjaka, i mogu uzrokovati štetu na baštenskim i poljoprivrednim mašinama. Oni prave štete na sportskim i rekreativnim površinama, kao i u oblastima za jahanje, sa rizikom da dođe do spoticanja i upadanja u udubljenja tunela. Krtice sa svojim tunelima mogu stvoriti okruženje koje je pogodno za eroziju zemljišta, jer mogu da “olabave” čestice tla.

Krtičnjaci izazivaju kontaminaciju trave koja se koristi za pravljenje silaže, ali i uništavaju vredne pašnjake za ispašu.

Sa druge strane, krtice igraju značajnu ulogu u njihovim ekosistemima i nude razne prednosti kao što su: prozračivanje zemljišta, kruženje hranljivih materija i mešanje slojeva što poboljšava svojstva zemljišta, kontrola štetočina – tako što se hrane insektima i njihovim larvama koje nanose štete usevima i biljkama. Njihovo prisustvo ili odsustvo na nekom području može ukazivati na zdravlje i kvalitet zemljišta i ekosistema. Njihove aktivnosti su povezane sa povoljnim uslovima zemljišta.

Na osnovu Zakona o zaštiti prirode Republike Srbije (Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsti biljaka, životinja i gljiva) krtica je zaštićena vrsta i zabranjeno je njeno ubijanje. Najbolje metode kontrole krtica su preventivne mere kombinovane sa repelentima (Detia Wuhlmausgas). Različiti pristupi bolje funkcionišu primenjeni u kombinaciji (Kako kontrolisati krtice).