KAKO KONTROLISATI KRTICE I SMANJITI NJIHOVE ŠTETE

Sve što ste hteli da znate o krticama, a niste imali koga da pitate

Ako ne možete da spavate i budite se zbog ružnih gomila zemlje „krtičnjaka“ u svom dvorištu, ovaj vodič „Kako kontrolisati krtice…“ je savršen za vas. Ne brinite se, postoje rešenja da se rešite krtica i povratite vaš nekada prelep travnjak.

Ova dosadna stvorenja su mala ali mogu prouzrokovati značajnu štetu. Svi naredni saveti su univerzalni. Vreme je za akciju!

ŠTA PRIVLAČI KRTICE?

Krtice dolaze u vaše dvorište samo zbog jedne stvari – hrane. Ako nikada ranije niste imali krtice, a sada se pojavljuju „niotkuda“, glavni razlog je da su upravo otkrile stabilan izvor hrane u vašem dvorištu.

Krtice nisu biljojedi. Ne jedu vaše biljke, korenje, povrće, voće i dr.

Krtice su mesožderi. Hrane se beskičmenjacima koji žive u zemljištu, a pre svega insektima i njihovim larvama. Njihova omiljena hrana su kišne gliste i larve gundelja – grčice (Scarabaeidae). Na njihovoj trpezi mogu da se nađu i larve skočibuba – žičnjaci (Elateridae), rovci, larve leptira, lutke mrava, pauci, stonoge, cvrčci, puževi, ali i male životinjice kao što su žabe i dr.

Druga stvar je da krtice vole vlažno zemljište. Žive svuda gde je zemljište mekano, rastresito i koje se lakše kopa. Preferiraju vlažna, peskovita, ilovasta zemljišta u odnosu na suva, zbijena, teška, kamenita, glinovita zemljišta. Ne zadržavaju se u močvarnim i pretežno peskovitim zemljištima, koja nisu prikladna za gradnju tunela. Naseljavaju travnjake, sportske i golf terene, parkove, bašte, cvetne grede, voćnjake i povrtnjake, nasipe, groblja, livade i pašnjake, listopadne šume i dr.

Područja koja obezbeđuju savršen izvor hrane za krtice su zemljišta na kojima se primenjuju organske materije kao što su malč, kompost i stajnjak, zemljišta koja se održavaju vlažnim, zalivanjem ili navodnjavanjem. Sve ovo pruža savršeno okruženje za kišne gliste i zemljišne insekte.

ŠTETE OD KRTICA

Glavni problem u vezi sa krticama i biljkama je tuneliranje, tj. kopanje tunela u zemljištu.   

Iako krtice na prvi pogled mogu izgledati bezopasno, ova sićušna stvorenja mogu izazvati ozbiljnu pustoš na vašem travnjaku i bašti. Međutim, ove štete nisu samo estetske prirode.

• Negativan uticaj tunela krtica je to što oni mogu poremetiti korenov sistem biljaka. Tuneli mogu otežati biljkama da dobiju hranljive materije i vodu koje su im potrebne, jer tuneli mogu stvoriti vazdušne džepove i tako usloviti njihovo uvenuće.
• Kopanjem tunela svojim oštrim kandžama mogu da oštete korenski sistem biljaka na koje naiđu.
• Takođe, mogu nenamerno izvući male biljke iz zemlje, ili oštetiti biljke kada njihovi krtičnjaci prekriju male sadnice.
• Krtičnjaci i tuneli stvaraju neugledne grudve i grebene na zemljištu. Oni otežavaju negu travnjaka, i mogu uzrokovati štetu na baštenskim i poljoprivrednim mašinama. Oni prave štete na sportskim i rekreativnim površinama, kao i u oblastima za jahanje, sa rizikom da dođe do spoticanja i upadanja u udubljenja tunela.
• Vlažna i zaštićena sredina napuštenih tunela krtica mogu da budu pogodna područja za razmnožavanje drugih štetočina kao što su voluharice ili puževi, koji mogu da oštete biljke.
• Jedna od većih briga je da krtice sa svojim tunelima mogu stvoriti okruženje koje je pogodno za eroziju zemljišta, jer mogu da “olabave” čestice tla.
• Gomile zemlje “krtičnjaci” takođe izazivaju kontaminaciju trave koja se koristi za pravljenje silaže, ali i uništavaju vredne pašnjake za ispašu.
• Indirektno su uzročnici i šteta koje nanosi vaši kućni ljubimac (pas), koji kopa po krtičnjacima i tunelima u potrazi za krticom.

KORIST OD KRTICA

Krtice igraju značajnu ulogu u njihovim ekosistemima i nude razne prednosti:

• Prozračivanje zemljišta: Krtice stvaraju široke mreže tunela koje pomažu u aeraciji zemljišta, omogućavaju kiseoniku da dođe do korena biljaka i olakšavaju unos hranljivih materija, što doprinosi rastu biljaka i poboljšava ukupno zdravlje ekosistema.
• Kruženje hranljivih materija: Dok krtice kopaju po zemljištu, mešaju organsku materiju i mineralno zemljište, pomažu u razgradnji mrtvog biljnog materijala. Ovaj proces doprinosi kruženju hranljivih materija, čineći ih pristupačnijim biljkama i drugim organizmima u ekosistemu.
• Kontrola štetočina: Krtice indirektno mogu koristiti baštovanima i poljoprivrednicima tako što se hrane insektima, larvama i drugi štetočinama koje mogu naštetiti usevima i biljkama. Na ovaj način, krtice pomažu da se populacije određenih štetočina drže pod kontrolom.
• Izvor hrane za predatore: Krtice služe kao važan izvor hrane za razne predatore, kao što su sove, jastrebovi, lisice, zmije i neki veći sisari. Njihovo prisustvo u ekosistemu podržava lanac ishrane i pomaže u održavanju ravnoteže u ekosistemu.
• Indikatorska vrsta: Prisustvo ili odsustvo krtica na nekom području može ukazivati na zdravlje i kvalitet zemljišta i ekosistema. Njihove aktivnosti su često povezane sa povoljnim uslovima zemljišta, koji mogu privući druge korisne organizme.

Uprkos ovim prednostima, neophodno je uspostaviti ravnotežu, posebno u urbanim i kultivisanim područjima gde njihove aktivnosti mogu prozrokovati poprilične štete. U takvim slučajevima različite humane metode se mogu koristiti za upravljanje populacijama krtica bez nanošenja štete ili narušavanja šireg ekosistema.

NEDRUŠTVENA BIĆA

Krtice nisu društvena bića, žive same, izuzev doba parenja. One su teritorijalne i braniće svoje sisteme tunela. Nekada se sistemi tunela preklapaju, ali im ne smeta sve dok se tuneli ne ukrštaju i dok su odvojene jedne od drugih.

Sa početkom sezone parenja mužijaci proširuju svoje teritorije, prolazeći kroz velike površine u potrazi za ženkom. Mužijak posećuje ženku u njenoj jazbini i odlazi odmah nakon parenja, ne učestvujući u podizanju mladih.

Pošto krtice uglavnom žive same, krtičnjaci i tuneli koje vidite u svom dvorištu su verovatno delo samo jedne ili dve krtice.

ŽIVOTNI CIKLUS KRTICA

Krtice se razmnožavaju između februara i maja. Nakon parenja, period trudnoće traje oko 6 nedelja i rađa se od 2 do 7 mladunaca po leglu. U našim uslovima, krtice se kote jednom godišnje. Mladunci brzo rastu, hrane se majčinim mlekom i napuštaju podzemnu komoru “gnezdo” sa oko 4 do 5 nedelja. Sa 8 nedelja su već samostalni i majka ih tera sa svoje matične teritorije. Izlaze iznad zemlje u potrazi za praznim prostorom gde mogu da iskopaju sopstveni sistem tunela. (što predstavlja period najveće opasnoti po njih). Životni vek im je između 3 i 6 godina.

SISTEM TUNELA

Krtice su izuzetni kopači i provode najveći deo svog života ispod površine zemlje, unutar složenog sistema tunela, u kojima imaju sve što im je potrebno za preživljavanje i zbog toga je teško otarasiti ih se. Retko izlaze na površinu, uglavnom noću, kada traže hranu, materijal za gnežđenje, partnera, nove teritorije i velika je verovatnoća da ih nikada nećete videti.

Krtice stvaraju različite vrste tunela kako bi ispunile različite potrebe. Ovo su glavni tipovi tunela koje grade:

Površinski tuneli za hranjenje: Ovi tuneli se koriste za traženje i hvatanje plena i nalaze se na dubini od 3 do 10 cm. Krtice se brzo kreću kroz ove plitke tunele kako bi locirale i konzumirale svoj plen. Zahvaljujući svojim dobro razvijenim senzornim sposobnostima mogu da otkriju i najmanje vibracije oko sebe, što im omogućava da love svoj plen ili da se sakriju od predatora i ljudi. Površinski tuneli se vijugaju bez vidljivog pravca ili plana, koriste se jednom ili više puta u svrhu ishrane, Mogu da se koriste i za lociranje partnera u sezoni parenja. Povezani su sa dubljim glavnim tunelima.

Duboki glavni tuneli: Ovi tuneli služe kao njihov primarni životni prostor. Prostraniji su i složeniji od tunela za hranjenje. Pružaju im utočište i zaštitu od ekstremnih vremenskih uslova, predatora i drugih smetnji. Koriste ih za putovanja i gnežđenje i uključuju komore za gnežđenje i skladišta za hranu. Mogu da se protežu na dubinama od 15 do 30 cm. Zemljište iskopano iz ovih tunela odlaže se na površinu kroz kratke vertikalne tunele i tako nastaju krtičnjaci. Krtice imaju tendenciju da kopaju svoje glavne tunele i prate određene elemente pejzaža, kao što su ograde, staze ili druge granice koje je napravio čovek. Površinski tuneli se obično odvajaju od ovih graničnih staza ka centru polja ili dvorišta.

Komore za gnežđenje: U dubokim tunelima, krtice grade specijalizovane komore za gnežđenje. Ove komore služe kao bezbedni prostori za podizanje potomstva, za odmor i spavanje. Obložene su travom, lišćem i drugim mekanim materijalima za udobnost i izolaciju. Obično se nalaze u zaštićenim područjima ispod stena, drveća, panjeva i ograde, ili nasumično unutar sistema tunela na otvorenim poljima.

Skladišta za hranu: U dubokim tunelima, krtice grade skladišta za hranu, i tu je čuvaju za kasniju upotrebu. Krtice aktivno izvlače kišne gliste iz zemlje ili ih češće sakupljaju sa poda tunela. Svojim ugrizom ih parališu, čime ih sprečavaju da pobegnu i čuvaju u centrima za skladištenje kako bi ih kasnije jeli. Zabeležen je podatak da je u jednom skladištu pronađeno oko 400 glista.

Tuneli za mirisno obeležavanje: Krtice koriste ove tunele da komuniciraju jedne sa drugima. Ovi tuneli se tretiraju mirisom iz posebnih žlezdi i omogućavaju krticama da ostave mirisne markere koji prenose informacije o njihovoj teritoriji, statusu razmnožavanja i svom prisustvu drugim krticama u tom području.

Tuneli za bekstvo: Kao odbrambeni mehanizam, krtice mogu stvoriti tunele za bekstvo koji omogućavaju brze izlaze na površinu ili druge delove njihovog sistema jazbina. Ovi tuneli im mogu pomoći da izbegnu predatore ili druge potencijalne pretnje.

Brzina kopanja krtica varira, i oni mogu da kopaju tunele prosečnom brzinom od oko 7 – 15 cm u minuti. Brzina kojom se krtica kreće kroz svoje već iskopane tunele može da varira, i procenjuje se da je od 25 do 50 m u minuti.

DNEVNI CIKLUS AKTIVNOSTI

Krtice su prvenstveno noćne životinje i najaktivnije su tokom noćnih sati. Međutim, na njihove obrasce aktivnosti mogu uticati i faktori kao što su dostupnost hrane, vremenski uslovi i prisustvo potencijalnih pretnji. Evo opšteg pregleda dnevnog ciklusa aktivnosti krtica:

Noću (kasno uveče do ranog jutra): Krtice su najaktivnije tokom noći i provode značajan deo svog vremena u potrazi za hranom. One koriste svoj oštar miris i osećaj najmanjih vibracija da lociraju svoj plen. Tuneli blizu površine, tzv. tuneli za hranjenje, omogućavaju im da se brzo i efikasno kreću kroz svoja lovišta.

Dan (od jutra do kasno popodne): Krtice su uglavnom manje aktivne tokom dana i imaju tendenciju da se povuku u svoje dublje tunele i komore za gnežđenje. Ovo ima nekoliko svrha:

• Odmor: Krtice se moraju odmoriti i sačuvati energiju nakon aktivne noći traženja hrane i kopanja.
• Izbegavanje predatora: Biti ispod zemlje tokom dana pomaže krticama da izbegnu potencijalne predatore kao što su ptice grabljivice, lisice, domaće životinje (psi i mačke), lasice, jazavci i rakuni.
• Hladnija temperatura: Pošto krtice preferiraju hladnije, vlažnije zemljište, boravak pod zemljom tokom toplijih dnevnih sati pomaže im da izbegnu ekstremne temperature i dehidrataciju.

Predveče (kasno popodne do rano uveče): Kako dan počne da se hladi i nivo svetlosti se smanjuje, krtice ponovo postaju aktivnije, nastavljaju da traže hranu i održavaju svoje sisteme tunela.

Njihovi obrasci aktivnosti mogu se neznatno razlikovati u zavisnosti od pojedinca, godišnjeg doba i lokalnih uslova životne sredine (npr. znatno su aktivnije tokom kišnih dana ili neposredno posle kiše, posebno tokom letnjih i prolećnih meseci). Pored toga, ako je hrane u izobilju ili ako se brinu za svoje mlade, krtice mogu pokazati duže periode aktivnosti tokom dana i noći.

Krtice imaju neverovatno visok metabolizam zbog svog energičnog načina života kopanja i lova. Kao rezultat toga, potrebno im je stalno snabdevanje hranom da bi održali nivo energije. Ceo njihov život je stalna potraga za hranom, što ujedno znači i kopanje tunela. Krtici težine od 80 g potrebno je oko 50 g kišnih glista dnevno.

NE SPAVAJU ZIMSKI SAN

Krtice ne hiberniraju tokom zime, tj. ostaju aktivne tokom cele godine, uključujući i zimske mesece.

Tokom zime, krtice nastavljaju da kopaju i traže hranu, i svoje ponašanje prilagođavaju nižim temperaturama i smanjenoj dostupnosti hrane. Iako se dostupnost insekata i kišnih glista smanjuje tokom zime, krtice su i dalje u stanju da pronađu dovoljno hrane za preživljavanje. Imaju dobro izolaciono krzno i koriste svoje duboke tunele i komore za gnežđenje da bi izbegle niske temperature na površini. U oblastima sa hladnijom klimom, krtice mogu da kopaju tunele dublje u zemlju tokom zime da bi pristupile oblastima sa stabilnijom temperaturom i hranom.

KAKO DA SE OTARASITE KRTICA?

Suzbijanje krtica

Na osnovu Zakona o zaštiti prirode Republike Srbije (Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsti biljaka, životinja i gljiva) krtica je zaštićena vrsta i zabranjeno je njeno ubijanje.

Krtice igraju ključnu ulogu u ekosistemu i doprinose različitim ekološkim funkcijama, kao što je  navedeno gore u tekstu. Međutim, krtice mogu da nanesu štete travnjacima, baštama, poljoprivrednim i drugim površinama. U takvim slučajevima, ključno je pronaći održiva i humana rešenja za upravljanje populacijom kritica, a ne pribegavati štetnim, neselektivnim, potencijalno opasnim, nezakonitim i često neefikasnim i skupim metodama kontrole.  

Najbolje metode kontrole krtica su preventivne mere kombinovane sa repelentima. Repelenti su sredstva koja se koriste za odbijanje štetnih organizama, a ne za njihovo uništavanje. Različiti pristupi bolje funkcionišu primenjeni u kombinaciji. Evo nekoliko efikasnih tehnika koje će vam pomoći da kontrolišete krtice i njihovo okruženje kako biste ga učinili manje poželjnim za njih:

Granulirani repelent – DETIA WUHLMAUSGAS

Ovo je apslolutno najbrži humani način (bez njihovog ubijanja) da se rešite krtica u svom dvorištu i drugim područjima u kojima je njihova aktivnost nepoželjna.

Detia Wuhlmausgas je efikasan nemački preparat na bazi kalcijum-karbida, prirodnog materijala bez dodatne formulacije i dodavanja drugih sastojaka. Ostatak njegovog razlaganja je kalcijum-hidroksid, kiselinski neutralno i stabilno jedinjenje (ne stupa u dalje reakcije) i potpuno bezopasno za zemljište i biljke.

Granule za direktnu primenu, pod uticajem vlage iz zemljišta i relativne vlažnosti vazduha, se razlažu i oslobađaju acetilen – gas nepodnošljivog mirisa za krtice.

Tretira se svaki krtičnjak, a otvori tunela se po primeni preparata zatvaraju.

Mesta primene repelenta se ne zalivaju. A u slučaju kiše, primena se odlaže jedan dan posle kiše, da bi se zemljište ocedilo.

Tretiranje krtičnjaka ne bi trebalo da bude nasumično. Poput linijskog kretanja lovaca u lovu, treba da ih potiskujete sa jednog kraja dvorišta na drugi, prema području odakle su najverovatnije i došle.

Rana primena repelenta pomaže u izbegavanju problema vezanih za krtice kasnije (brza primena bez odlaganja, odmah po pojavi krtičnjaka).

Redovno nadgledajte područje da biste videli znake njihovog povratka na vreme.

Primena preparata može da se ponovi i preventivno.

Uz strpljenje i upornost, zagarantovano ćete oterati i najtvrdokornije krtice.

Uklonite izvore hrane za krtice

Saznajte šta krtice konkretno jedu u vašem dvorištu ili bašti, a onda se otarasite toga. Bez stabilnog izvora hrane, one će otići da je traže na drugim mestima.

Krtice se pre svega hrane kišnim glistama i zemljišnim insektima – ponajviše njihovim larvama.

Redovno održavanje travnjaka

Redovno kosite svoj travnjak (minimum jednom nedeljno) i održavajte ga dobro podšišanim, jer visoka trava može da ugosti insekte i da obezbedi zaštitu za krtice. Uklonite pokošenu travu, lišće i druge ostatke sa travnjaka.

Redovno održavanje dvorišta

Održavajte svoje dvorište čistim i urednim, jer ostaci i nered mogu pružiti skrovišta i mesta za razmnožavanje insekata. Očistite lišće, uklonite otpalo voće, uklonite višak biljne materije, otarasite se smeća. Odložite dvorišni otpad i zemlju na odgovarajući način.

Osigurajte vaše gomile složenih drva

Podignite gomilu drva pomoću podignute platforme ili paleta. Ovo pomaže da se spreči nakupljanje vlage, što može privući insekte. Držite gomilu drva na dobro provetrenom i suvom mestu. Koristite ceradu da zaštitite drvo od kiše i snega. Ovo ne samo da sprečava nakupljanje vlage, već smanjuje šanse da se insekti sklone u gomili drva. Redovno čistite ostatke drveta oko područja gomile drva, koji mogu privući insekte i pružiti zaštitu za krtice. Povremeno pregledajte gomilu drva da li ima znakova aktivnosti insekata ili tunela krtica. Rano otkrivanje može vam pomoći da rešite sve problem pre nego što eskaliraju.

Hranite svoje ljubimce u zatvorenom prostoru

Hranjenjem kućnih ljubimaca u zatvorenom prostoru uklanjate potencijalni izvor hrane za štetočine poput glodara i insekata. Ostaci hrane na otvorenom mogu privući insekte poput mrava, muva i bubašvaba. Kada su ovi insekti prisutni, oni mogu privući grabljivice kao što su pauci i duga stvorenja koja jedu insekte, što može privući krtice.

Ako više volite da hranite svoje kućne ljubimce na otvorenom, pokupite svu nepojedenu hranu po završenom obedu i očistite prostor od ostataka.

Obezbedite pristup hrani za vašu stoku

Ovo može indirektno doprineti borbi protiv insekata, a samim tim i protiv krtica.

Orezujte svoje biljke i održavajte ih urednim

Orezivanje i sređivanje vaših biljaka uklanjaju zarasle površine i gustu vegetaciju koja može poslužiti kao sklonište za razne štetočine, uključujući insekte i krtice.

Uklonite stajaću vodu

Stajaća voda služi kao leglo za razne štetočine i može privući krtice indirektno podržavajući populaciju njihovog omiljenog plena, kao što su kišne gliste i insekti. Uklanjanjem stajaće vode, ograničavate njihov pristup hidrataciji i podstičete ih da traže vodu na drugom mestu.

Ograničite zalivanje

Krtice se prvenstveno hrane kišnim glistama i insektima. Ograničavanje zalivanja može biti efikasna strategija u borbi protiv kišnih glista i insekata, posebno onih koji uspevaju u vlažnim sredinama. Možete da koristite ciljano zalivanje (direktno do korena biljke), što pomaže u smanjenju nepotrebnih vlažnih površina. Uzmite u obzir potrebe biljaka, jer neke biljke imaju specifične potrebe za vodom. Rešenje je u pronalaženje prave ravnoteže između zdravlja biljaka i kontrole štetočina. Takođe, vlažno i rastresito zemljište olakšava kopanje tunela.

Drenaža zemljišta

Krtice preferiraju rastresito i vlažno zemljište jer im omogućava da se lakše kreću i kopaju. Poboljšanjem drenaže zemljišta stvarate čvršće, suvo tlo, što kriticama čini izazovnijim da tuneliraju i traže hranu. Sa druge strane, pravilna drenaža može pomoći u sprečavanju nakupljanja vode, što zauzvrat smanjuje mesta za razmnožavanje insekata.  

Izbegavajte prekomerno đubrenje

 Smanjeno đubrenje zemljišta može biti efikasna strategija u borbi protivi krtica i određenih insekata, posebno onih koji uspevaju u sredinama bogatim hranljivim materijama. Prekomerno đubrenje zemljišta može dovesti do neravnoteže u usvajanju hranljivih materija od strane biljaka, što ih može učiniti podložnijim i privlačnijim određenim insektima. Takođe, smanjenje đubrenja može pomoći u kontroli populacije kišne gliste.

Sprovedite testove zemljišta da biste utvrdili specifične potrebe vaših biljaka za hranljivim materijama. Razumevanjem nivoa hranljivih materija u vašem zemljištu, možete izbeći prekomerno đubrenje. Primenite ciljano đubrenje za određene biljke koje to zahtevaju, umesto da ravnomerno primenjujete đubrivo po celom dvorištu. Koristite đubrivo razumno i pridržavajte se preporučenih doza primene.

Zemljišni insekticidi

Pesticidi posebno formulisani da kontrolišu insekte koji žive u zemljištu i napadaju biljke kroz zemljište. Sistemični insekticidi, apsorbuju ih koreni biljke i transportuju se do različitih delova biljke. Ishrana insekata ovakvim biljkama dovodi do njihovog suzbijanja. Primeri sistemičnih insekticida uključuju imidakloprid, tiametoksam i klotianidin. Rezidualni kontaktni insekticidi, ostaju na površini zemlje ili u gornjem sloju zemlje i deluju na insekte koji dolaze u direktan kontakt sa tretiranom površinom. Vrlo su efikasni protiv larve gundelja (grčice), larve skočibuba (žičnjaci) i drugih larvi zemljišnih insekata. Primeri rezidualnih kontaktnih insekticida uključuju karbaril i hlorpirifos. Kada koristite zemljišne insekticide pažljivo pratite uputstva proizvođača. Njihova upotreba treba da bude ograničena na situacije u kojima su neophodni i prikladni. Neophodno je uspostaviti ravnotežu između kontrole štetočina i potencijalnog uticaja na neciljanje organizme i očuvanje životne sredine.

Nastavite sa održavanjem travnjaka i bašte

Nakon što se rešite svog trenutnog problema sa krticama, sledeća stvar na koju treba da se fokusirate je da sprečite buduće krtice da dođu u vaše dvorište. Najbolji način da to uradite je da učinite svoj travnjak i baštu manje privlačnim za krtice. To znači redovno održavanje i čišćenje iznova i iznova uz dodatak repelenta, sredstva za odbijanje krtica Detia Wuhlmausgas-a.

Napravite prirodnu barijeru od biljaka

Krtice izbegavaju miris nevena, narcisa ili bilo čega iz roda Allium (vrste lukova). Dodavanje ovih biljaka u vašu baštu će obeshrabriti aktivnost krtica u neposrednoj blizini. Posadite ove vrste oko ivica vaše bašte da biste formirali prirodnu barijeru.

Postavite fizičku barijeru

Pocinkovana čeličan mreža ili lim, kamenje i šljunak.

Ako želite da zadržite krtice izvan određenog područja, iskopajte rov dubine 60 do 75 cm oko njega i napunite ga kamenjem, šljunkom ili postavite pocinkovanu mrežu ili lim koji se protežu do dna rova. Ako koristite žičanu mrežu veličina otvora bi morala da bude od 1 do 1,5 cm i važno je da mreža bude dovoljno čvrsta. Savijte dno mreže ili lima kako biste formirali L-oblik koji se proteže ka spolja od zaštićenog područja, što otežava krticama da prolaze ispod.

Takođe, dodajte ogradu oko svojih cvetnih leja. Ograda je prepreka, a ujedno i lepo izgleda.

Hvatanje

Humane klopke se koristiti za hvatanje krtica bez nanošenja povreda, omogućavajući vam da ih oslobodite na pogodnijoj lokaciji. Hvatanje je uspešan način da se rešite krtica, ali su često potrebni strpljenje i upornost. Ima više tipova klopki za hvatanje živih krtica. Zamke dobro funkcionišu jer koriste prirodni instinkt krtice da raščiste zaprečeni tunel. Ključ uspeha je pronaći njihov aktivni tunel. Mnoge klopke za krtice dolaze sa indikatorima koji pokazuju da je klopka aktivirana. U nekim zamkama postoji zasun ili mehanizam koji se zaključava nakon što krtica uđe, što znači da možete prosto pogledati da li je zasun zatvoren kako biste znali da je krtica uhvaćena. Ako ste postavili klopku u zemlji i primetite da je tlo oko nje pomereno ili da su nastale promene u okolini, to može značiti da je krtica bila u tom području. Zvuk i miris iz klopke su takođe među indikatorima da je krtica uhvaćena.

Sada imate sve što vam je potrebno da procenite situaciju i držite krtice podalje od svoje dragocene površine.

Srećno!